Udruženje Digitalna zajednica predstavilo je predloge usmerene na unapređenje poreskog okvira koje su formirali u saradnji sa Inicijativom “Digitalna Srbija”. Ova vest izazvala je brojne reakcije, pa smo o svemu hteli da saznamo više direktno od Udruženja. O predlozima i ciljevima udruženja, kao i o tome kako je došlo do saradnje, pričamo sa članovima Upravnog odbora Digitalne zajednice, predsednikom Upravnog odbora Nikolom Milojevićem, Dušanom Devićem i Sofijom Poparom Parmaković.
Koji su ciljevi Digitalne zajednice?
Udruženje Digitalna zajednica nastalo je sa ciljem borbe za bolja prava ljudi u digitalnom svetu i stvaranje poštenih uslova rada. S tim ciljem okupljeni su pojedinci, preduzetnici, kompanije, organizacije i svi koji su zainteresovani za ovakvu vrstu aktivizma.
Udruženje je osnovano u septembru 2019. godine, nakon odluke o donošenju testa samostalnosti, koji je onemogućavao registraciju velikog broja IT-ijevaca kao preduzetnika, posebno onih koji rade sa jednim klijentom. Od tada smo organizovali niz seminara, webinara i pomagali ljudima da razumeju test samostalnosti i druge zakonske okvire.
Od skoro je promenjen Upravni odbor i zajedno sa članovima aktivno radimo na predlozima za unapređenje digitalnog ekosistema.
Kako je došlo do saradnje sa Inicijativom “Digitalna Srbija”?
Pre nego što je izglasan novi Upravni odbor Digitalne zajednice, kandidati su članovima predstavili tačke na kojima žele da rade. Ove tačke su i objavljene na sajtu Udruženja, jer je novi saziv Upravnog odbora želeo da stavi naglasak na transparentnosti. Tačke za koje je novoizabrani Upravni odbor istakao da će se zalagati su: rad na novim olakšicama, apliciranje za učestvovanje u radnoj grupi koja radi na zakonu za fleksibilne oblike poslovanja, smanjivanje birokratskih opterećenja za DOO/Preduzetnike/startape, saradnja sa svim organizacijama gde Digitalna zajednica vidi interes…
Inicijativa “Digitalna Srbija” je strateški veoma dobar partner ukoliko želite da utičete na promene u IT sektoru. U komunikaciji sa njima shvatili smo da i oni pripremaju paket mera koji bi predložili Vladi. Budući da smo uspeli da se usaglasimo oko većine tačaka, smatrali smo da je pametnije da pred Vladu idemo zajedno zbog uvećanja pregovaračke moći.
Koji su predlozi Digitalne zajednice?
Pre nego što smo pokrenuli bilo kakvu inicijativu, sproveli smo istraživanje o uticaju testa samostalnosti i generalno načinu poslovanja digitalaca. Došli smo do zaključaka koji su nam bili osnov za kreiranje predloga koji će olakšati njihovo poslovanje.
Tako su neki od naših predloga podrazumevali produžetak olakšica za kvalifikovane novozaposlene i mogućnost njihovog prenosa u kompanijama do 30 zaposlenih. Takođe, ideja je bila i da se pruži prilika svim preduzetnicima koji u prvom roku (2020. godina) nisu mogli da pređu na DOO, da to učine sada. Naravno, uz mogućnost ostvarenja olakšica.
Kakve su reakcije na predložene mere?
Zadovoljni smo dosadašnjim reakcijama. U cilju definisanja zahteva smo sproveli nekoliko istraživanja kako bismo ispitali potrebe IT- jevaca, i na osnovu njih formulisali predloge. To je i glavni razlog zašto smo naišli na veliku podršku među članovima Digitalne zajednice. Najveće kritike smo dobili zbog saradnje sa Inicijativom „Digitalna Srbija“, ali to su individualna mišljenja, na koja ne želimo da se obaziremo previše. Otvorila nam se prilika da predložimo dobru stvar za naše članove i IT sektor u celini. Veoma smo ponosni u kom pravcu to sada ide.
Čeka nas još mnogo stvari u budućnosti. Uspeli smo da uđemo u radnu grupu koja će regulisati fleksibilne oblike poslovanja. Još jedan od planova je da tražimo mišljenje Ministarstvu finansija o pojedinim tačkama testa samostalnosti, kako bi se naši članovi osigurali prilikom poreske kontrole.
Rekli ste da ste sproveli analizu uticaja testa samostalnosti na poslovanje digitalaca. Do kojih saznanja je došla DZ?
Tako je, to je bila polazna osnova za naše predloge. Analizom smo došli do zanimljivih podataka, na primer da je 65,78% ispitanika bilo podstaknuto testom samostalnosti da promene oblik poslovanja. Ovakva promena oblika angažovanja imala je za rezultat povećanje troškova IT- jevaca za porez i doprinose za 2,4 puta. Takođe, u to nisu uračunati troškovi vođenja DOO-a. Prema anketi Digitalne zajednice, dok su poslovali kao preduzetnici, ispitanici su za obaveze po osnovu poreza i doprinosa plaćali u proseku 28.909 dinara, dok su u radnom odnosu za ove obaveze u proseku plaćali 70.386 dinara.
Rezultate cele ankete možete pogledati ovde.
Koji su dalji koraci i očekivanja?
Dalji koraci će svakako biti detaljna razrada predloga, kako bi se omogućilo njihovo implementiranje u zakon. Naravno i zagovaranje za njihovo prihvatanje od strane državnih organa. Mi smo dobili pozitivnu reakciju na predloge, ali ne još uvek i garant da će se zahtevi ispuniti.
Već smo napomenuli i učešće u radnoj grupi za izradu zakona o fleksibilnim oblicima poslovanja i traženje mišljenja Ministarstvu finansija. Nastavićemo i sa organizacijom raznih vebinara, edukativnih programa i radionica koje se tiču IT sektora. Još jedna ideja je pokretanje bloga na kom bi svi članovi mogli da se informišu o aktuelnim temama, kao i da se posavetuju ukoliko tek počinju poslovanje.
Ovo su samo neke od tema na kojima želimo da radimo u bliskoj budućnosti. Ujedno, pozivamo ljude da se priključe Udruženju kako bi se zajedno izborili za povoljniji položaj IT sektora u Srbiji, posebno malih privrednih društava koji čine naše članove. Ovo je i prilika da napomenemo da će uskoro postojati mogućnost da postanete član Digitalne zajednice bez plaćanja članarine i samim tim ostvarite određena prava za učešće u radu Udruženja.
Entuzijasta | Kreativac | Uvek s osmehom
„Ideja ne mora da bude velika. Ona samo mora da promeni svet.“
Hugh MacLeod