Poslovni oblici

Pre nekoliko meseci smo držali predavanje za freelance-re sa Upwork-a na temu kako mogu da legalizuju svoje poslovanje i koje su im sve opcije dostupne. S obzirom da dobijamo dosta sličnih pitanja, rešili smo da i sa vama podelimo ove informacije.

U ovom tekstu govorićemo o temi poslovanja i kako ući u te vode, koje to sve vrste poslovanja postoje, kako se obavlja delatnost, koji su troškovi i obaveze i šta bi od svega toga najviše odgovaralo vama? Nadamo se da ćemo vam ovim informacijama pomoći da izaberete vaš poslovni put.

Podela i osnovne karakteristike

Bilo da se tek odučujete da pokrenete biznis ili već uveliko poslujete, svakako će vam dobro doći informacije o mogućnostima poslovanja u Srbiji. Za početak pogledajmo koji modeli poslovanja postoje i koje su njihove osnovne karakteristike.

1. Fizičko lice – predstavlja svaki subjekt koji ima svoje ime, prebivaliste, državljanstvo i naravno JMBG, koja odgovara za sebe i svoje obaveze.
2. Preduzetnik – fizičko lice koje se registrovalo da obavlja svoju delatnost. On je vlasnik preduzetničke radnje za koju odgovara svojom imovinom. Ova vrsta entiteta je kreirana za male biznise, koji se ili tek razvijaju ili su na nižem nivou od korporacije i nemaju resurse ili potrebe za proširenjem. Preduzetnik može biti:
   1. paušalac – ne vodi knjige, tj. nije mu potreban knjigovođa i ne može biti u sistemu PDV-a
   2. knjigaš – vodi knjige i može, ali ne mora biti u sistemu PDV-a
3. Preduzeće – može imati različite oblike, ali u ovde ćemo govoriti o samo jednom, a to je društvo sa ograničenom odgovornošću – d.o.o. društvo. Preduzeće je pravno lice koje ima slična prava kao fizičko lice, ali umesto vlasnika ima osnivača (koje može biti jedno ili više fizičkih ili pravnih lica) i direktora. Njegova struktura je malo komplikovanija. Kao pravno lice, preduzeće samostalno odgovara svojom imovinom – tj. imovinom firme. Preduzeće takođe vodi knjige i ukoliko želi može biti u sistemu PDV-a. Ovaj entitet je namenjen kompanijama koje imaju veće potrebe u odnosu na manje firme.

Zarada i troškovi

Pre svega hajde da se osvrnemo na neke od osnovnih pojmova kojima ćemo baratati na dalje, a to su:

1. Porez na prihod – plaćaju sva fizička lica koja ostvaruju neki dohodak
2. Doprinosi – plaćaju se za svako zaposleno lice ili vlasnika preduzetničke radnje, obavezni su i oni omogućavaju tom licu odgovarajuće benefite. To su:

– doprinos za PIO (penzijsko i invalidsko osiguranje)

– doprinos za zdravstveno osiguranje

– doprinos za nezaposlenost

3. Porez na dohodak – odnosi se na preduzetnike koji vode knjige i time imaju dobit (razlika između prihoda i troškova)
4. Porez na dobit – odnosi se na preduzeće, koje takođe vodi knjige i ima razliku između prihoda i troškova

Ako poslujete kao fizičko lice, a kupac je inostrano pravno lice, vaša obaveza je da u narednih 30 dana prijavite Poreskoj upravi taj novac. Na taj iznos se obračunava oko 45% i plaća državi porez na prihod. U slučaju da je kupac domaće pravno lice, ona snosi troškove i plaća porez državi.

Paušalac, s druge strane, ima fiksne troškove za porez i doprinose i njih određuje Poreska uprava kada izda poresko rešenje, na osnovu mnogih faktora. Oni mogu iznositi između 12 i 35 hiljada mesečno i oni su uvek isti bez obzira na visinu mesečnih prihoda, osim ukoliko ne dođe do promene u poslovanju, kao sto je npr. promena delatnosti, sedišta radnje i sl. Plaćanjem poreza na prihod od samostalne delatnosti i doprinosa, ostvarujete sve beneficije jednog zaposlenog lica. I još jedna bitna stvar, mesečni troškovi mogu za jednu godinu da porastu maksimum 10%.

Kao knjigaš imate dve opcije – da odaberete samooporezivanje ili isplatu lične zarade.

Ako se odlučite za samooporezivanje to znači da niste u radnom odnosu i da nemate platu, što je dobra opcija ako znate da ćete loše poslovati, jer smanjujete troškove. Međutim, kao vlasnik preduzetničke radnje morate da plaćate porez i doprinose, kako biste ostvarili pravo na  zdravstveno ili penziju. Poreska uprava dostavlja poresko rešenje sa tačnim iznosom troškova i to uglavnom iznosi oko 10 hiljada din. Kako smo rekli da preduzetnici koji vode knjige imaju porez na dohodak građana, tako kao knjigaš na kraju svake godine plaćate ovaj porez, tj. porez na onaj novac koji je ostao kada primite sav novac, platite sve troškove i oduzmete 10.000 din. koje ste plaćali sebi za doprinose, i on je 10% na tu razliku. Ukoliko je dobit na nuli ili ste čak poslovali u gubitku, ne plaćate nikakav porez, jer nema dobiti.

Ako očekujete da ćete bolje poslovati možete odabrati isplatu lične zarade. To znači da ćete biti u radnom odnosu i odrediti sebi platu, koju ćete mesečno isplaćivati. Kao i kod svakog zaposlenog, na platu se računaju porez i doprinosi koji su obavezni da se plate državi. Na minimalac, koji je sada oko 24.000 din., porez i doprinosi u slučaju knjigaša su oko 11.500 din., što znači da je ovo neki minimalni iznos koji biste morali da platite. Veća plata, veći troškovi. U ovom slučaju ne plaćate 10.000 dinara za porez i doprinose kao knjigaš koji se samooporezuje. Međutim i dalje imate dobit – sto znači da plaćate porez na dohodak građana koji je 10%.

Ako rešite da registrujete preduzeće možete biti sami u preduzeću, tj. i osnivač i direktor. U tom slučaju opet možete odlučiti da budete u radnom odnosu i odaberete platu koju želite, na koju će se obračunavati doprinosi od oko 65% od neto plate. Međutim, ako odlučite da ne želite da budete u radnom odnosu i samim tim nemate platu, u obavezi ste da plaćate obračun koji se podnosi u vidu takozvanog obrasca odo, koji iznosi oko 7.000 din. mesešno. Ovaj odo je zapravo trošak koji se odnosi na doprinos za pio, što znaci da i bez plate imate penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ako odlučite da zaposlite direktora – sada su osnivač i direktor različito lice i mogu da se odreknu radnog odnosa i plate, pa neće biti troškova prema državi. Ukoliko se oboje zaposle u preduzeću, tada se na svaku platu obračunava oko 65% za porez i doprinose. S obzirom na to da i preduzeće vodi knjige i ima dobit, u ovom slucaju postoji porez na dobit, međutim on je veći nego kod knjigaša i iznosi 15%.

Obaveze i ograničenja

Svako od ovih lica ima određene obaveze i određena ograničenja vezano za poslovanje, pa ćemo sada malo govoriti o tome kako bismo upotpunili celu sliku njihovog poslovanja.

Fizičko lice se može baviti bilo kojom delatnošću i prodavati proizvode ili pružati usluge koje želi. Međutim, ono ih ne može vršiti po sopstvenom nahođenju – u ovom slučaju je potrebno da postoji neka vrsta ugovora izmedju njega i njegovog kupca. Nemojte da vas uplaši izraz ugovor – danas postoji puno primera ovih ugovora i njihova suština je da se prikaže o kojoj usluzi se radi i po kojoj ceni će se ona prodati, što je takođe i za fizičko lice bitno, kako bi mogao da naplati svoju uslugu.

Što se tiče troškova, oni su naravno neograničeni i ne pravdaju se, svako fizičko lice je slobodno da raspolaže svojim novcem kako želi.

I poslednje, njegova obaveza – da plaća porez na svoju zaradu i to je kao što smo rekli oko 45% od novca koji je naplatio za svoje usluge.

Da bi se lice registrovalo kao paušalac preduzetnik, može obavljati samo određene delatnosti koje su paušalno oporezovane, tj. ne može se baviti – marketingom (reklamiranje, istraživanje tržišta, vođenje marketing kapanja i sl.), finansijama (računovodstvo, knjigovodstvo, poresko savetovanje itd.), ugostiteljstvom (kafići, restorani, hoteli) i robom (trgovina na veliko i trgovina na malo, izuzev prodaje predmeta izrađenih starim zanatom, kao sto su obuća, nakit, torbe, časovnici itd.).

Paušalac je u obavezi da izdaje fakture. Faktura je zapravo račun, koji predstavlja zvanični dokument na osnovu kog paušalac vrši potraživanje za svaku izvršenu uslugu. Znači, kada paušalac izvrši uslugu, on pravi fakturu, šalje je kupcu i na osnovu ove fakture kupac vrši plaćanje. Kada postoje izdate fakture, paušalac njih unosi u takozvanu KPO knjigu, tj. Knjigu paušalno oporezovanih obveznika. On je u obavezi da vodi ovu knjigu i ona mu služi da prati svoj promet, odnosno prihod koji je ostvario.

Svaki paušalac naravno ima pravo na zaposlene i može imati neograničeni broj zaposlenih. On tada plaća njima njihovu neto platu i državi obračunat porez i doprinose za svakog zaposlenog (kao sto smo rekli, ovo je oko 65% od iznosa plate).

Već smo takođe pomenuli da paušalac ne vodi knjige, što je jedan od njegovih najvećih benefita, pa samim tim on ni ne pravda svoje troškove. Ima pravo da raspolaže njima kako god želi potpuno neograničeno – jedini limit koji kod njega postoji jeste limit za podizanje keša sa računa u jednom danu i ovaj iznos je 150 hiljada din.

Paušalac podleže paušalnom oporezivanju, što znači da on plaća fiksan iznos za porez i doprinose, koji određuje Poreska uprava na osnovu poreskog resenja. Naravno, paušalac može izgubiti svoj status i pravo na paušalno oporezivanje ukoliko prekorači jedan od dva limita.

Ako njegov prihod pređe limit od 6 miliona u jednoj kalendarskoj godini, tada postaje preduzetnik knjigaš. Ukoliko prihod pređe limit od 8 miliona u uzastopnih 365 dana, on je u obavezi da uđe u sistem PDV-a i opet gubi status paušalca.

Za razliku od paušalca, preduzetnik knjigaš se moze baviti svim delatnostima i nema u ovome ograničenja.

On je u obavezi da izdaje fakture za svoje proizvode ili usluge i da na osnovu njih vodi Knjigu prihoda i rashoda. Međutim, ova knjiga je kompleksnija od knjige koju vodi paušalac, prvenstveno zbog rashoda koje paušalac nema, i zavisi od delatnosti kojom se knjigaš bavi.

Knjigaš takođe ima pravo na neograničen broj zaposlenih i troškovi po zaposlenom se obracunavaju kao kod svakog regularnog zaposlenog.

S obzirom na to da knjigaš vodi knjige i koristi usluge knjigovođe, on je u obavezi da pravda svoje troškove. To znači da ne može da diže keš i da plaća sa računa preduzetnika šta želi, već da ovi troškovi moraju da imaju veze sa poslovanjem i da mora postojati račun za svaki trošak, koji glasi na preduzetnika.

Kako knjigaš vodi knjige i ima dobit, on samim tim i plaća porez na dohodak građana, koji je 10% od ukupne dobiti, i to vrši na kraju svake godine. E sad, ova dobit pripada preduzetniku i stoji na njegovom računu. Vlasnik preduzetničke radnje ima pravo da podigne celu dobit od prošle godine i uzme taj novac, bez ikakvog troška. Što se tiče oporezivanja po zaradi, to sad zavisi od opcije koju je knjigaš odabrao pri registraciji – ukoliko se opredelio za samooporezivanje, on ima fiksni trošak na porez i doprinose (oko 10 hiljada mesecno); ukoliko se opredelio za isplatu lične zarade, njegovi troškovi će biti porez i doprinosi obračunati na njegovu zaradu. Ne treba zaboraviti da knjigaš ima dodatni trošak – a to je plaćanje knjigovođe, što može biti oko 5.000 din. Knjigovođe između ostalog kreiraju i bilanse, koje svaki knjigaš mora imati, a koji govore o njegovom poslovanju, prihodima, troškovima i njegovoj dobiti.

I poslednja bitna stavka je da knjigaš može biti u sistemu PDV-a ukoliko to želi, a mora biti ukoliko njegov prihod pređe limit od 8 miliona dinara u uzastopnih 365 dana.

Kao što možete videti, preduzeće posluje na sličan način kao knjigaš, samo ne zaboravite veoma bitnu razliku između njih, a to je da je preduzeće pravno lice, dok je knjigaš fizičko lice registrovano da obavlja delatnost. Znači, kao i knjigaš, preduzeće se takođe može baviti bilo kojom delatnošću i tu nema nikakvih ograničenja.

On je takođe u obavezi da izdaje fakturu za svaku prodatu uslugu ili proizvod, ali i da prima fakturu za svaki njegov trošak, tj. kupljen proizvod ili uslugu, i da na osnovu toga vodi knjige po principu dvojnog knjigovodstva.

Može imati neograničen broj zaposlenih, čiji se troškovi odnosno porez i doprinosi obračunavaju na osnovu njihove neto plate.

S obzirom na to da i preduzeća vode knjige, oni su u obavezi da pravdaju svoje troškove i ne mogu raspolagati kešom niti slobodno raspolagati firminim novcem; znači svi troškovi moraju biti pokriveni računom i moraju biti povezani sa poslovanjem.

Oporezivanje se vrši na osnovu dobiti i preduzeća plaćaju na kraju svake godine porez na dobit, koji iznosi 15% od ukupne dobiti, tj. 15% od razlike prihoda i troškova. Ova dobit pripada preduzeću i nalazi se na njenom računu. Samo osnivač, ili osnivači ukoliko ih ima više, mogu podići ovu dobit, celu ili njen deo, međutim ovo košta – suma koju osnivač reši da podigne od te dobiti se takođe oporezuje i on plaća državi 17% od te sume.

S obzirom na to da preduzeća vode knjige, oni koriste usluge knjigovođe, ali su cene malo više u ovom slučaju i recimo da se kreću od oko 12.000 dinara naviše. Naravno i u ovom slučaju postoje bilansi i izveštaji koje je u obavezi da ima, a koje kreira knjigovođa.

Preduzeće takođe bira da li želi biti u sistemu PDV-a, međutim ukoliko u uzastopnih 365 dana prekorači limit od 8 miliona dinara, u obavezi je da uđe u sistem PDV-a.

Procena zarade

Sada, kada smo utvrdili sve troškove pokušaćemo u jednoj tabeli da predstavimo kolika bi bila zarada za određeni prihod prema modelima poslovanja. Napomena, tabela je informativnog karaktera i sama računica zavisi od više faktora, što znači da ne mora u vašem slučaju ona biti ista. Ukoliko želite, možete nam se javiti na office@pausal.rs i rado ćemo napraviti vašu ličnu računicu.

Dakle, ako bolje pogledate tabelu videćete da zavisno od visine prihoda postoji model poslovanja koji će vam biti isplatljiviji. Ukoliko imate prihod od oko 10.000 din mesečno, odnosno povremeno pružate neku uslugu, najjednostavnije je da poslujete kao fizičko lice.

Za primanja do 70.000 din, možete se odlučiti za preduzetnika, bilo paušalca bilo knjigaša koji se samooporezuje, dok je za veća primanja bolje da se odlučite da budete paušalac.

Kako se kreću zarade u odnosu na visinu primanja i model poslovanja možete videti i na grafiku  ispod.

Na y osi nalazi se konačna zarada, dok je na x osi visina primanja. Jasno se izdvaja fizičko lice za primanja do 10.000 din, a paušalac za primanja preko 150.000 din.

Registracija i prestanak obavljanja delatnosti

Što se tiče registracije, ona kod svih lica traje oko dva dana i vrši se u Agenciji za privredne registre podnošenjem odgovarajuće dokumentacije. Troškovi se međutim razlikuju između preduzetnika i preduzeća i kao sto vidite kod preduzetnika su oni 3.550 din. dok su kod preduzeća 9.400 din. – ovo zavisi prosto od dokumentacije koja se predaje, koja je u slučaju preduzeća obimnija i kompleksnija.

Što se tiče prestanka obavljanja delatnosti, ovaj proces kod preduzetnika traje 7 dana. U suštini, ovaj proces traje jedan dan, ali uverenje iz Poreske uprave koje vam je neophodno radi gašenja preduzetničke radnje se dobija nedelju dana nakon podnošenja zahteva, pa je onda u ovaj period uračunato i to vreme. Trošak koji će tom prilikom preduzetnik imati je 1950 din.

Kod preduzeća je ovo malo drugačije. Pre zatvaranja firme, ona ulazi u proces likvidacije u kojem izmiruje sve obaveze koje nije izmirila do sad i rešava sva pitanja koja se moraju završiti pre prestanka obavljanja delatnosti, a zatim gasi firmu i zbog toga ovaj proces tako dugo traje, tj. 4 meseci. Kao što vidite, ovaj trošak je 6.800 din.

Benefiti

Kada se registrujete, bilo kao preduzetnik ili kao preduzeće, dobijate određene benefite na koje ćemo ovde skrenuti pažnju.

Prvi benefit su zdravstveno osiguranje i penzija. Plaćanjem doprinosa, vi dobijate osnovno državno zdravstveno osiguranje, za sebe i svoju porodicu, odnosno supružnika i decu. I ovo osiguranje je za sve koji plaćaju doprinose isto. Takođe vi plaćanjem doprinosa dobijate i barem minimalnu penziju, koja se obračunava na osnovu vaših primanja, odnosno osnovice koju određuje Poreska uprava kod paušalaca.

Drugi jako bitan benefit je kreditna sposobnost – nešto što regularno fizičko lice van radnog odnosa ne može da ima. Danas je to toliko dostupno i postoje različiti programi za sva lica – postoje krediti za startape, zatim za paušalce koji do ove godine nisu bili kreditno sposobni, za preduzetnike; takođe krediti za finansiranje investicija – postoji određeni budžet za nove firme i firme u razvoju za finansiranje opreme, prostora i raznih stavki koje su bitne jednom početniku za startovanje poslovanja.

Zatim imamo subvencije – finansijsku podršku za početnike u poslovanju, putem bespovratnih sredstava ili donacija, koju pružaju mnoge institucije i stalno raspisuju nove konkurse za ovu vrstu pomoci, kao što su Fond za razvoj, Nacionalna služba, Pokreni se za posao, Ministarstvo privrede…

Takođe postoje i poreske olakšice za početnike koji su se tek registrovali i imaju zaposlene i oni ostvaruju pravo da budu oslobođeni jednog dela ovih troškova, i za sebe i za zaposlene i to u naredne dve godine, a od oktobra mogu biti oslobođeni i celog ovog iznosa.

U prilog ovome ide i naknada za nezaposlene, pri cemu pravo na ovu naknadu ima svako lice koje je bilo osigurano za slucaj nezaposlenosti bar 12 meseci.

Svaki od navedenih modela poslovanja ima svoje prednosti i mane, a na vama je da odlučite koji je najbolji za vas. Ako i dalje niste sigurni šta bi za vas bila najbolja opcija i želite savet, možete nam pisati na office@pausal.rs ili zakazati konsultacije i svratiti do naše kancelarije.

Sonja Žabić

Entuzijasta | Kreativac | Uvek s osmehom

„Ideja ne mora da bude velika. Ona samo mora da promeni svet.“
Hugh MacLeod