Sve više preduzetnika istražuje kriptovalute i razmišlja: „Kako ih mogu iskoristiti u svom poslovanju?“ Šta je zapravo dozvoljeno, a šta nije? U nastavku, uz našeg partnera, ovlašćenu kripto menjačnicu Crypto12, otkrivamo koje su mogućnosti i kako se kriptovalute uklapaju u pravila igre u Srbiji!
Šta su kriptovalute?
Kriptovalute su digitalni zapisi vrednosti koji postoje isključivo online. Nisu zakonsko sredstvo plaćanja (poput dinara), ali se koriste kao:
- Sredstvo razmene;
- Investicija.
Saznaj više o kriptovalutama:
Šta su kriptovalute?
Da li su kriptovalute legalne u Srbiji?
Apsolutno da!
Srbija je još pre četiri godine donela Zakon o digitalnoj imovini, koji jasno uređuje korišćenje kriptovaluta za preduzetnike i pravna lica. Najčešći načini sticanja su kupovina preko menjačnice ili od drugog pravnog lica. Sticanje kriptovaluta mora se prijaviti Narodnoj banci Srbije – osim ako to ne učini ovlašćena menjačnica.
Kako ih koristiti?
Sada je ključno pitanje: kako koristiti kriptovalute – za plaćanja ili kao investiciju?
Plaćanje kriptom
Iako zakon ne dozvoljava da kriptovalute budu sredstvo plaćanja (poput dinara), preduzetnici i firme ih mogu koristiti za razmenu. Na primer, umesto u novcu, usluge ili proizvode preduzetnik može naplatiti u kriptovalutama. Zatim ih preko kripto menjačnice može zameniti za dinare – i imati sredstva na računu istog dana.
Prilikom razmene, najčešće se koriste stable coin poput Tether (USDT) i Circle (USDC), koji su vezani za amerčlki dolar u odnosu 1:1. Ovo je brzo, jednostavno i potpuno legalno, što ga čini savršenim za firme koje posluju globalno i žele da izbegnu komplikacije sa bankama.
Npr. Preduzetnik izda fakturu (u dinarima ili u stranoj valuti), ali uplatu prima u kriptovaluti. Kriptovalute se uplaćuju na kripto-novčanik, gde ih može čuvati koliko želi. Kada odluči da ih zameni, koristi kripto menjačnicu da ih konvertuje u dinare, koji se zatim uplaćuju na njegov preduzetnički račun.
Investicija u kriptovalute
Baš kao fizička lica, i preduzetnici sve češće ulažu slobodna sredstva u kriptovalute poput Bitcoin-a, koji je za 15 godina zabeležio rast vrednosti od 0,003 do 99.500 dolara.
Firme u Srbiji mogu jednostavno nabaviti kriptovalute preko kripto menjačnica. Ukoliko preduzetnik (ili pravno lice) želi da proda kriptovalute po većoj ceni od nabavne, dužan je da na tu razliku plati porez na kapitalnu dobit u iznosu od 15%. Npr. ako je kripto kupljen po ceni od 100$, pa se proda po ceni od 150$, plaća se porez 15% na razliku, odnosno na 50$.
Kupovina kriptovaluta se može obaviti posredstvom kripto menjačnica. Naši partneri Crypto12 su jedna od dve ovlašćene menjačnice u Srbiji, posredstvom koje se mogu kupovati i prodavati kriptovalute. Korisnici Pausal aplikacije, ostvaruju specijalne popuste na kupovinu i prodaju kriptovaluta, kao i besplatnu verifikaciju korisničkog naloga. Za više detalja piši nam na office@pausal.rs 🙂
Ako imaš još pitanja o kriptovalutama pozivamo te da tokom 04.12. postaviš svoje pitanje na našoj instagram stranici.
Zanimljivost: Donald Tramp je odneo ubedljivu pobedu na američkim predsedničkim izborima uz grandiozna obećanja vezana za kripto, od čega su najznačajnija ona da će SAD formirati strateške Bitkoin rezerve kao i da če ukiniti porez na kapitalnu dobit za Bitkoin. Tržišta su na ove događaje reagovala i više nego pozitivno, te je tako Bitkoin zamalo dostigao vrednost od 100.000 dolara.
Ovde ste verovatno hteli da napisete da se prodaje po ceni 150: Npr. ako je kripto kupljen po ceni od 100$, pa se proda po ceni od 50$, plaća se porez 15% na razliku, odnosno na 50$.
Hvala Vam – korigovali smo 😉
„… dužan je da na tu razliku plati porez na kapitalnu dobit u iznosu od 15%.“
Ukoliko je kupovina realizovana sa PR deviznog računa, a nakon nekog vremena prodaja na isti, pretpostavljam da se taj iznos dodaje na ukupnu sumu prihoda za tu godinu, pa utiče i na poslovanje ispod limita…?
S tim u vezi, može li se prodaja izvršiti na neki drugi ne-poslovni račun… lični?
Pretpostavljam da može… zapravo, da tako i treba.
Kriptovalute mogu da se prebacuju na račun fizičkog lica ali svejedno ostaje obaveza plaćanja poreza na kapitalnu dobit.