Utisci sa vebinara povodom najavljenih izmena- Paušalci u IT sektoru

Test samostalnosti
Da li si preduzetnik ili ne?

Danas je održan vebinar od strane Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Vojvođanski IKT klaster koji je bio posvećen IT industriji i kako najbolje se pripremiti za predstojeće promene.

Nažalost, nisu svi zainteresovani mogli da se uključe i postave svoja pitanja, verovatno zbog velikog broja zainteresovanih, ali je najavljeno da će na Startitovom sajtu biti objavljen članak sa najčešćim pitanjima prisutnih.

Temu su vodili:

• Milan Šolaja, direktor, Vojvođanski IKT klaster
• Nebojša Đurđević, direktor, Inicijativa „Digitalna Srbija“
• Aleksandar Budić, finansijski konsultant, Seven Bridges

U tekstu ispod možete pročitati naše najupečatljivije utiske sa ovog vebinara.

Vebinar je krenuo sa jednom od informacija koje je verujemo mnoge zanimalo – kada je počet rad na ovim izmenama koje nam dolaze? Radna grupa je na izmenama za poreske olakšice počela da radi još na proleće naveli su, dok je sam Test samostalnosti tada već bio većinski oformljen. Nažalost, na druga značajna pitanja, kao što su: zašto su ove izmene rađene u tajnosti sve to vreme? Ko je sve bio uključen u radnu grupu? – osim odgovora da su to bile kompanije iz celog sveta, konkretnije informacije nismo dobili, iako su svi pozvani da se priključe učesnicima radne grupe i daju svoje mišljenje i doprinos. 

Utisak nakon vebinara je da će izmena pre donošenja Zakona biti jako malo, ako i uopšte, a o javnoj raspravi još nema pomena. Kako navode, smatraju da je za trenutnu situaciju urađeno najviše što je moglo, ali da su svesni da nije dugoročno rešenje i da treba raditi na dodatnim izmenama, koje će stupiti nakon prestanka olakšica. Da li je dobra taktika da se sada uvedu velike izmene, sa privremenim olakšicama, a raspravu za dugoročno rešenje ostaviti za sledeću godinu? 

Dodatna odredba, po kojoj se ove izmene neće primenjivati retroaktivno, za period pre 01.01.2020. godine i koja još uvek nije objavljena u predlogu izmena Zakona, trebalo bi da da sigurnost trenutnim preduzetnicima i pravnim licima koji bi sada pali Test.

Ko sprovodi test samostalnosti? 

Test samostalnosti treba da bude provera odnosa klijenta i preduzetnika. Sam test je odgovornost obe strane, međutim ko snosi posledice u slučaju padanja testa samostalnosti zavisi od toga s kim se ostvaruje saradnja.  

Ukoliko preduzetnik radi sa ino klijentom, preduzetnik će biti taj koji će snositi posledice i u tom slučaju potrebno je da oporezuje prihod kao fizičko lice. Ako je klijent domaće lice, ono će snositi posledice. 

Dakle Poreska uprava neće direktno uticati na sprovođenje testa, on treba da bude sproveden između preduzetnika i klijenta, ali u slučaju kontrole, poreski inspektori mogu osporiti test i u tom slučaju mogu retroaktivno oporezovati sav vaš prihod. 

Još jedna značajna informacija je da, bilo da ste preduzetnik koji je i u radnom odnosu ili obavljate delatnost kao osnovnu, dužni ste da proverite svoj odnos sa klijentima kroz Test.

Kriterijumi testa

Ono što je i dalje ostalo sporno su kriterijumi testa, koji su široki i nedovoljno definisani, pa se mogu različito tumačiti. Prema mišljenju iznesenom na vebinaru korišćenje alata, opreme i nematerijalnih sredstava uključuje i npr. korišćenje softvera koji obezbeđuje klijent, dok se kriterijum za radno vreme može odnositi na bilo koje definisanje satnice. 

Na pitanja učesnika: Šta je sa slučajevima kada radite na projektu više godina? Šta kada klijent zahteva korišćenje određenih standarda i uslova pod kojima se npr. vrši proizvodnja, pa on kupuje licencu? Kako se posmatra činjenica da je uobičajena praksa da se ne radi sa dve konkurentne firme istovremeno i da je poslovni normativ da klijent traži eksluzivnost po tom pitanju? Jedini odgovor koji je mogao da se dobije je da je to samo jedan od kriterijuma testa i da je potrebno da se posmatraju i ostali.

Ko i kako ostvaruje olakšice?

Na jedno od pitanja na koje nismo imali jasan odgovor, ipak smo uspeli da dobijemo na vebinaru. Kompanije će moći da ostvare olakšice, samo ukoliko zaposle radnike koji u toku cele 2019. godine nisu bili u radnom odnosu, bilo da su bili na birou za nezaposlene ili radili kao preduzetnici i pod uslovom da se u kompaniji poveća broj zaposlenih radnika. 

Kako je predstavljeno ono što jeste prednost za kompanije je to što je preduzetnik taj koji nosi olakšice i u slučaju promene posla, olakšice će važiti i za drugu kompaniju. 

Razlika u odnosu na trenutno važeće olakšice je ta što neće postojati proces refundacije, već će se odmah uplaćivati manji iznosi poreza i doprinosa.

Primer kalkulatora obračuna plata sa olakšicama (za kompanije)

*U obračunu korišćene su poslednje dostupne informacije o neoporezivom iznosu, maksimalnoj i minimalnoj osnovici, stopama poreza i doprinosa i drugim obaveznim kriterijumima.

Pausal