Kako posluju frilenseri: Rumunija

*Ovaj tekst izrađen je u sklopu informativno-edukativnih aktivnosti kampanje „Popravi sistem – znanjem do promena“

Frilenseri su važna zajednica i deo privrede svakog društva, odnosno države. Broj ljudi koji se odlučuju za frilensing je u stalnom porastu. Međutim način na koji oni posluju su drugačije uređeni u različitim državama. Istraživali smo na koji način posluju frilenseri u drugim državama, kako bismo mogli da uporedimo različite prakse.

Frilenseri u Rumuniji

Rumunski zakon izričito kaže da svako ko ima redovna primanja (osim zaposlenih sa punim radnim vremenom) treba da registuje svoju dohodovanu aktivnost (član 269 Fiskalnog zakona). To znači da i frilenseri treba da se registruju i za to imaju sve mogućnosti – samozapošljavanje ili DOO.

Frilenseri – samozapošljavanje

Samostalno preduzetništvo ili samozapošljavanje je najjednostavniji oblik i podseća na naš paušal.

Prednost ovakvog načina poslovanja je što su računovodstvo i finansije maksimalno pojednostavljeni. Može se slobodno raspolagati sredstvima preduzeća, odnosno može se podići bilo koji iznos novca u bilo koje vreme, i tobez pravdanja.

Mana ovakvog načina registrovanja je u tome što samozaposleno lice za obaveze preduzeća odgovara sopstvenom imovinom.

Porez na dohodak iznosi 10% i plaća se na gošnjem nivou. Ukoliko frilenser posluje sa stranim klijentom kojem je sedište u EU ili zaradi više od 63.000 evra godišnje, u obavezi je da se registruje u sistem PDV. Stopa PDV je 19% i plaća se kvartalno ili mesečno po slobodnom izboru.

Doprinosi za socijalno osiguranje se ne plaćaju za prihod do 5.131 evra godišnje, ali se ne obračunava ni penzijsko ni zdravstveno osiguranje. Kada su prihodi veći od ovog iznosa plaća se paušalna stopa od 1.795 evra za celu godinu (što bi mesečno iznosilo oko 150 evra ili oko 35%).

S obzirom da je iznos doprinosa nezavistan od visine prihoda, što su veći prihodi manji su troškovi. To možemo videti na primeru prihoda od 1.000 i 1.500 evra.

Frilensenseri i DOO

Za obaveze kompanije ne odgovara se sopstvenom imovinom, pa je ovo finansijski pogodnije i sigurnije rešenje. Što se tiče poreskih stopa one su u Evropi najniže, pa možda čak i u svetu.

Porez na dohodak iznosi 3%, a porez na dividendu (povučeni dobitak) 5%. Posebna pogodnost je ukoliko kompanija zaspošljava jednog zaposlenog po ugovoru o radu, porez na dohodak se smanjuje i iznosi samo 1%

Svako ko obavlja usluge za strane kompanije obavezan je da se prijavi kao PDV obveznik. Ali ukoliko radi samo sa lokalnim klijentima, onda obaveza registrovanja kao PDV obveznika nastaje ukoliko zaradi više od 63.000 evra.

Doprinosi zavise od dividende. Ukoliko su dividende manje od 5.131 evra godišnje, onda se dopinosi ne plaćaju. Ako su veće onda će dopirnosi iznositi 513 evra godišnje (43 evra mesečno). Kao što možemo primetiti doprinosi za doo iznose 10% i oni su manji nego doprinosi za samostalne preduzetnike (oko 35%).

Cene usluga knjigovođe su oko 50 evra mesečno.

I u ovom slučaju sudoprinosi nezavisni od prihoda, pa trošak manji što je veći prihod. Treba imati u vidu da u troškove nije uračunat trošak knjigovođe, kao ni slučaj da je DOO u sistemu PDV. Takođe, obračun se može razlikovati u slučaju da DOO ima zaposlenog radnika.

Što se tiče pravnih oblika koje frilenseri mogu da koriste, Rumunija podseća na Srbiju. Međutim, stope oporezivanja su znatno manje. Takođe, treba obratiti pažnju na stimulanse kao što je smanjenje poreza na dohodak u slučaju zaposlenja radnika.

U cilju poboljšanja sistema oporezivanja fizičkih lica koja rade sa inostranstvom i pronalaženja rešenja za trenutnu situaciju, Srbija u pokretu je započela kampanju Popravi sistem – znanjem do promena, koju je podržao i Pausal. Pored insistiranja na usvajanju prelaznih i nakon toga trajnih rešenja, fokus kampanje biće na informisanju i edukaciji zajednice. Pozivamo vas da se priključite kampanji, kao i da nam pišete u komentarima o kojim temama vezanim za poslovanje frilensera biste voleli da saznate više. Da pratite novosti vezane za kampanju prijavite se ovde.

Mina Simić

Uvek spremna za nova saznanja.

„Ne pokusavaj nadmašiti druge, već sebe“ Ciceron