VAŽNO: Nakon objave ovog teksta, rok za usklađivanje sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu pomeren je na 1. januar 2026. godine, na inicijativu Privredne komore Srbije i Unije poslodavaca. To znači da poslodavci do tog datuma imaju dodatno vreme da usklade svoje poslovanje sa novim pravilnicima, ali su i dalje dužni da primenjuju nove propise čim dođe do promena koje se odnose na njihovu delatnost. Takođe, svi poslodavci koji započnu poslovanje nakon datuma stupanja na snagu pravilnika dužni su da ih primenjuju odmah.
Od 7. maja 2025. godine, svi poslodavci u Srbiji koji imaju zaposlene – bez obzira na delatnost – moraju imati lice sa licencom za bezbednost i zdravlje na radu. Više nije dovoljno „znati osnovno“ ili „voditi računa“ – zakon sada traži sistemsku i formalnu brigu o zaposlenima.
Šta to konkretno znači za digitalne agencije, IT firme, startape i male preduzetnike?
Da bismo dali precizne, konkretne i primenljive odgovore, razgovarali smo sa Bojanom Velimirović, licenciranim savetnikom za bezbednost i zdravlje na radu i suvlasnicom agencije za bezbednost LoveLife, koja svakodnevno pomaže firmama da svoje poslovanje usklade sa zakonom – bez stresa.
U nastavku vam donosimo sve što treba da znate: od osnovnih obaveza do konkretnih saveta!
- Od 7. maja 2025. svi poslodavci u Srbiji moraju imati licencirano lice za bezbednost i zdravlje na radu. Šta to konkretno znači za IT kompanije i digitalne agencije?
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu postoji još od 2005. godine, i svi poslodavci su u obavezi da imaju izrađen dokument o proceni rizika za sva radna mesta i radno okruženje.
Međutim, sa izmenama zakona uvedena je obaveza da poslodavci čije radne pozicije spadaju u niskorizična, a koji zapošljavaju do 20 radnika, više ne mogu samostalno da obavljaju poslove lica za BZR. Sada su dužni da za te poslove angažuju lice sa licencom.
U ovu obavezu spadaju i IT kompanije.
- Koliko su radnici i poslodavci u Srbiji svesni važnosti bezbednosti i zdravlja na radu?
Mnogi razumeju poentu i svrhu ove oblasti, ali u praksi se tome ne pridaje dovoljno pažnje. Na obukama svi lako shvate šta su njihove zakonske obaveze, ali kasnije, u svakodnevnom radu, primena je više stvar lične discipline. Većina još uvek ne reaguje automatski na rizična ponašanja i retko koriguje sebe.
- Kako se procenjuju rizici ako firma funkcioniše „remote-first“, i da li je poslodavac odgovoran za povredu van kancelarije?
Procena rizika se vrši na isti način kao i za kancelarijski rad. Poslodavac kroz ugovor ili posebnu odluku definiše gde zaposleni obavlja posao, radno vreme i ostale detalje. Novi zakon prepoznaje i rad od kuće i rad na daljinu, što omogućava pravno regulisanje i takvih situacija.
- Ko sve mora da angažuje stručnjaka za BZR? Da li to uključuje frilensere, paušalce, mikroagencije?
Obaveza angažovanja BZR stručnjaka ne važi za samozaposlena lica (ako su jedina zaposlena u firmi). Oni i dalje moraju imati dokumentaciju iz oblasti BZR, ali nisu dužni da angažuju lice za BZR sve dok ne zaposle još nekog.
- Kako izgleda proces angažovanja licenciranog BZR stručnjaka i koliko često se radi procena rizika?
Poslodavac donosi odluku o imenovanju lica za poslove BZR i za procenu rizika. Procena se radi pri angažovanju, a zatim se dopunjuje prilikom svake promene u firmi (novo radno mesto, promena lokacije, nove opasnosti, teška povreda, inspekcijski nalog itd).
- Kako izgleda procena rizika u IT firmi, gde zaposleni rade za kompjuterom?
Iako se radi o niskorizičnom okruženju, postoje definisani rizici i štetnosti kao što su poremećaji vida, problema sa kičom, sindromi karpalnog tunela i slično. Ova radna mesta imaju jasno definisana profesionalna oboljenja.
- Da li firme koje rade „remote“ moraju da obezbede opremu za rad od kuće?
Po zakonu, poslodavac mora da obezbedi bezbedno radno mesto. To uključuje osnovnu ergonomsku opremu (stolica, eksterni monitor, tastatura, miš), kao i nadoknadu za troškove struje i interneta. U praksi, ovo nije uvek slučaj, ali pojedini poslodavci to već rade.
- Koje su kazne za one koji ne angažuju stručnjaka za BZR i ne sprovode procenu rizika?
Kazne se kreću od 40.000 din za fizička lica (poslodavci) do 2.000.000 din za pravna lica.
- Ako neko primeti da uslovi rada nisu bezbedni, kome da se obrati?
Zaposleni je dužan da obavesti nadređenog čim uoči opasnost. Može se obratiti i licu zaduženom za BZR koje će zvanično registrovati opasnost i dati preporuku za otklanjanje.
- Da li je preporučeno osiguranje zaposlenih od povreda na radu u IT sektoru?
Zakonom je predviđeno da je poslodavac dužan da zaposlene osigura u slučaju povreda na radu i profesionalnih oboljenja, radi obezbeđivanja naknade štete. Troškovi osiguranja bi trebalo da budu na teret poslodavca, ali ta obaveza još nije u potpunosti primenljiva jer nije donet poseban zakon koji bi to precizirao.
Dakle, osiguranje zaposlenih za sada postoji samo kao mogućnost, a ne i kao zakonska obaveza. Tek donošenjem posebnog zakona biće jasno definisani uslovi i postupci.
U slučaju da zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu, poslodavac je i dalje dužan da mu nadoknadi štetu u skladu sa Zakonom o radu i svojim opštim aktom. Ako do naknade ne dođe tim putem, zaposleni može ostvariti pravo na odštetu sudskim putem, prema načelima obligacionog prava.
- Kakva je praksa u razvijenim zemljama i šta možemo naučiti?
U razvijenim zemljama više se ulaže u blagostanje zaposlenih: kraće radno vreme, slobodni dani za mentalno zdravlje, podsticanje fizičke aktivnosti, učestali team building. Rizici se ozbiljnije tretiraju, a kazne za nepoštovanje propisa su znatno rigoroznije.
Sigurna sam da i tamo negde daleko postoje poslodavci koji pokušavaju da izbegnu troškove koje sami ne opravdavaju, ali sebe time dovode u mnogo veći rizik. Ukoliko se nađu pred svršenim činom pred nadležnim institucijama, kazne su znatno ozbiljnije nego kod nas, gde se, nažalost, skoro sve još uvek može rešiti novcem.
- Koji je vaš savet firmama koje se prvi put susreću s BZR obavezama?
Svaki početak je težak, posebno ako nije planiran i podrazumeva dodatne troškove. Ipak, poslodavci imaju prostora da naprave plan procesa za predviđene korake i troškove, kao i da se dogovore sa angažovanim licima o dinamici otplate.
- Kako vaša agencija pomaže poslodavcima da ispune obaveze iz Zakona o BZR?
Naš tim vrši sve što zakon nalaže: procenu rizika, ispitivanje uslova radne sredine, lekarske preglede zaposlenih, savetovanje, izradu plana i dokumentacije, uputstava i vođenje evidencija u ime poslodavca. Radimo u skladu sa Zakonom i relevantnim Pravilnicima, uz primenu specifičnih propisa zavisno od delatnosti firme.
Pored toga, redovno organizujemo obuke zaposlenih u firmama – svaki novi zaposleni mora biti upoznat sa rizicima radnog mesta i obučen za bezbedan rad. Mi sprovodimo tu obuku u ime poslodavca.
**************************
Ako vam je potrebna pomoć u proceni rizika, izradi dokumentacije ili angažovanju stručnog lica za BZR, možete se obratiti agenciji LoveLife na telefon 069/2654265 ili putem mejla na bojana.velimirovic@gmail.com.
