Frilenseri su važna zajednica i deo privrede svakog društva, odnosno države. Broj ljudi koji se odlučuju za frilensing je u stalnom porastu. Međutim način na koji oni posluju su drugačije uređeni u različitim državama. Istraživali smo na koji način posluju frilenseri u drugim državama, kako bismo mogli da uporedimo različite prakse.
Frilenseri – samozaposleni radnici
Samozaposleni radnik može biti bilo koje fizičko lice koje nudi robu ili usluge u svoje ime, i koje predstavlja njegovu stalnu aktivnost. Samozaposleni radnik može biti maloletno lice starosti najmanje 15 godina, ako je dobio ovlašćenje da se bavi prodajom robe ili usluga. Uslov je da mora imati pristanak roditelja.
Registracija
Da bi poslovali legalno samozaposleni radnici moraju da se registruju u Poreskom i carinskom odboru (Maksu- ja Tolliament) ili u komercijalnom registru. Registracija je prilično jednostavna jer nije potreban kapital i troškovi započinjanja posla prilično niski. Takođe, računovodstveni principi su jednostavniji nego za druge oblike preduzetništva i nije potreban statut. Najveći rizik kod ovakve vrste registracije je što u slučaju nelikvidnosti odgovaraju sopstvenom imovinom.
Doprinosi i frilenseri
Estonija ima 2 šeme doprinosa.
Prva je socijalno osiguranje za koje se ne plaćaju doprinosi. Ona je univerzalana, i tu spadaju sva lica koja imaju prebivalište u Estoniji. Ovo osiguranje podrazumeva, na primer, državnu naknadu za nezaposlenost, porodičnu naknadu (na primer dodatak za rođenje detata, dodatak za negu deteta…).
Druga šema podrazumeva doprinose koje plaćaju zaposleni ili samozaposleni, i podrazumeva: penziono osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Doprinosi za penziono osiguranje iznose 20%, a za zdravstveno osiguranje 13%. Osiguranje u slučaju nezaposlenosti ne plaćaju samozaposlena lica.
Poreske obaveze
Porez na dobit korporacije plaća se u zemlji u kojoj je firma osnovana. Kompanije koje su osnovane u Estoniji putem e-rezidencije plaćaju porez Estoniji. Ukoliko je to neophodno prema zakonu drugih zemalja u kojima korporacije posluju moraće i u tim zemljama da plate porez. Estonija je potpisala već 57 ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Kompletna lista je dostupna ovde. Kada je u pitanju Srbija, Estonija i sa njom ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Stopa poreza na dohodak za privatne preduzetnike i koroporacije iznosi 20%. Porez se ne plaća na zadržanu i reinvestiranu dobit. To znači da poreska obaveza nastaje samo ako se zarada podeli akcionarima.
Postoji i smanjena poreska stopa koja iznosi 9%, i odnosi se na neke robe kao što su na primer knjige, periodične publikacije, usuge hotelskog smeštaja.
Lični porez – Rezidentni porez nije isto što i porezni rezident vaše kompanije. Kriterijumi za njihovo utvrđivanje su različiti, a okolnosti vaše kompanije mogu se bitno razlikovati od vaših ličnih okolnosti. Lični porezi pokrivaju širok spektar usluga, od zdravstvene zaštite do penzionog osiguranja i plaćaju se u zemlji u kojoj ste rezident. Takve vrste usluga e-rezidencija ne pruža.
U cilju poboljšanja sistema oporezivanja fizičkih lica koja rade sa inostranstvom i pronalaženja rešenja za trenutnu situaciju, Srbija u pokretu je započela kampanju Popravi sistem – znanjem do promena, koju je podržao i Pausal. Pored insistiranja na usvajanju prelaznih i nakon toga trajnih rešenja, fokus kampanje biće na informisanju i edukaciji zajednice. Pozivamo vas da se priključite kampanji, kao i da nam pišete u komentarima o kojim temama vezanim za poslovanje frilensera biste voleli da saznate više. Da pratite novosti vezane za kampanju prijavite se ovde.
Uvek spremna za nova saznanja.
„Ne pokusavaj nadmašiti druge, već sebe“ Ciceron