Kako posluju frilenseri u Evropi?

Sve je veći broj ljud koji odlučuju da posao od 9 do 5 zamene frilensingom. Poznato je da i u Srbiji radi veliki broj frilensera, ali da još uvek ne postoji entitet koji bi odgovarao njihovom načinu poslovanja. Uradili smo malo istraživanje, da vidimo kakvo rešenje su našle druge države.

Međunarodna organizacija rada, uvidela je položaj radnika koji nisu u tradicionalnom radnom odnosu i predlaže da se sistem zaštite zaposlenih u „radnom odnosu“ proširi i na „radnike“, odnosno na sva lica koja se nalaze u pravnim odnosima koji liče na zaposlenje. 

Ovaj predlog prihvatio je Portugal koji je izjednačio „zaposlene“ i „radnike“ odnosno lica koja rade po ugovoru o radu i lica koja rade po drugim „radnim ugovorima“. Zakon o radu Portugala predviđa delimično proširenje njegovog delovanja izvan okvira radnog odnosa, na lica koja vrše usluge za druge osobe bez pravne sigurnosti. Za njih važe principi Zakona o radu, naročito u pogledu ličnih prava, zabrane diskriminacije, zdravlja i bezbednosti na radu. 

Da bi izjednačila sve kategorije radnika, Malta 2012. godine donosi: “Odluku o nacionalnim standardima o statusu zaposlenosti”, u kojoj se navodi da će status ekvivalentan zaposlenom imati „lice koje obavlja poslove slične zadacima već postojećih zaposlenih, kao i lice koje radi kao ustupljena radna snaga, ako obavlja isti posao kao što su obavljala ranije zaposlena lica kod poslodavca”.

Belgija

Svi samozaposleni radnici i frilenseri u Belgiji moraju da uplaćuju poreze i doprinose za socijalno osiguranje. Osim toga frilenseri moraju da vode evidenciju o prihodima, troškovima i radnim satima, kao i da izdaju fakture za pruženu robu ili uslugu.

Nedostaci samozaposlenih u Belgiji: 

• moraju da vode računovodstvene evidencije na osnovu kojih plaćaju porez;
• imaju manje penzionih prava;  
• nemaju zaštitu u slučaju nezaposlenosti; 
• ne primaju platu za godišnji odmor 

Koraci registracije frilensera: 

1. Odabir imena
2. Registrovanje entiteta u banci
3. Prijava za plaćanje poreza i socijalnog osiguranja

Takse: Primanja i profit belgijskih frilensera se oporezuju porezom na dohodak. Visina poreza na dohodak u Belgiji je progresivna, trenutno se kreće između 25- 50% u zavisnosti od visine primanja. Ako je u pitanju firma koja pruža svoja dobra ili usluge u Belgiji, moguće je i da će biti podložna PDV-u. PDV se plaća prema ostvarenoj dobiti i trenutna visina je 21%. Ako frilenseri zarađuju manje od 25.000 evra godišnje, ne moraju ništa da plate, a ni da se registruju u sistem PDV-a, osim ako to ne žele.

Socijalno osiguranje: Tačan iznos stope doprinosa za socijalno osiguranje za frilensere u Belgiji se određuje na osnovu dužine zaposlenosti i visine zarade. Kreće se oko 22% i može se smanjiti u zavisnosti od zarade. Račun se šalje na početku svakog tromesečja (januar, april, jul, oktobar) i plaća se pre kraja tromesečja. 

Doprinosi se zasnivaju na prihodu iz prve tri godine. Tokom prve tri godine rada, frilenseri plaćaju minimalni privremeni iznos, koji se nakon tog perioda prilagođava svakom frilenseru. Plaćanje socijalnog osiguranja omogućava im pristup: penziji, zdravstvenoj zaštiti, dečijem dodatku, osiguranju za trudnice, osiguranju za slučaj bolesti ili invaliditeta. Socijalno osiguranje ne pokriva osiguranje u slučaju nezaposlenosti. 

Belgija je takođe uvidela da se pojedini zaposleni odlučuju za frilens kako bi dodatno zaradili i omogućila je registrovanje koplementarnog statusa nezavisnog radnika. Ova grupa radnika plaća porez na ukupne prihode (zbir zarada ostvarenih kroz zaposlednje i frilens) i doprinose. Ukoliko radnici zarađuju manje od 1.471 evra u frilensingu kao dodatnom poslu, onda su oslobođeni plaćanja doprinosa. 

Rumunija

Dve najčešće vrste ugovora koje sklapaju frilenseri u Rumuniji su:

1. Ugovor za ovlašćeno fizičko lice –  neophodna je registracija u Rumuniji, kao i dokaz o vlasništvu ili zakupu poslovnog sedišta.
2. Ugovor o autorskim pravima za kreativne aktivnosti – obaveza je samo potpisivanje ugovora sa nekom kompanijom, i da se frilenser registruje kod Poreske uprave i prijavi prihode kako bi plaćao takse.

Porez na dohodak frilensera u Rumuniji iznosi 16% plus doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje.

Socijalno osiguranje: odnosi se na penziono osiguranje. Frilenseri plaćaju 26,3% njihove zarade kako bi imali puno pravo na penziju. Postoji mogućnost i da plate samo 10,5% prihoda, što bi rezultiralo smanjenjem penzija. Ljudi koji imaju manje od 1450 leja mesečno (oko 300 evra) ne moraju da plaćaju socijalni doprinos, ali ujedno nemaju pravo na penziono osiguranje. 

Zdravstveno osiguranje: doprinos zdravstvenom osiguranju iznosi 5,5% zarade. Isplata se vrši 4 puta godišnje na kraju svakog tromesečja, na osnovu prihoda u prethodnoj godini.

Penziono i zdravstveno osiguranje su obavezni, ali postoje i osiguranja koja su opciona, kao što su

• doprinosi za medicinsku pomoć: frilenser može mesečno davati 0,85% svog prihoda kako bi imao pravo na državni dodatak u slučaju bolesti ili trudnoće
• osiguranje za nezaposlenost: frilenser ima mogućnost sklapanja ugovora sa specijalizovanom agencijom za nezaposlenost i mesečno mora plaćati 0,5% prihoda
• doprinos u slučaju povrede na radu: visina ovog doprinosa zavisi od aktivnosti frilensera, i kreće se od 0,15- 0,85% prihoda.  

Francuska

Frilenseri u Francuskoj moraju registrovati svoja preduzeća po jedinstvenom sistemu oporezivanja za tzv. „mikro preduzeća„. Mikro preduzeća imaju jednostavnije računovodstvene zahteve i plaćaju manje poreze. Takođe, plaćaju i manje programe socijalne zaštite. Da bi zadržali status mikro preduzeća, frilenseri u Francuskoj moraju ispoštovati neka od ograničenja. Maksimalan promet varira u zavisnosti od vrste aktivnosti kojim se preduzeće bavi:

• 170.000 evra za prodaju robe
• 70.000 evra za pružanje usluga
• 70.000 evra za slobodne profesionalnce

Ovaj status u stvari pomaže frilenserima da započnu posao i „stanu na noge“. Nakon određenog perioda mnogi frilenseri pređu iz sistema mikro preduzeća na samostalno vlasništvo sa ograničenom odgovornošću ili se odluče za pridruživanje zadruzi. Ove zadruge obavljaju administrativno tehničke poslove vezane za frilensersko poslovanje i pružaju prava i zaštitu iz radnog odnosa. Za ovu uslugu frilenseri plaćaju članarinu koja čini 10% njihove zarade. U slučaju da ne postoji dovoljno posla, ili u slučaju pauze/odmora, prestaje obaveza plaćanja. 

Takse: Kao mikro preduzetnik u Francuskoj, postoje 2 opcije za obračunavanje poreza:

• Procenat od zarade
• Prijava prihoda zajedno sa ličnim primanjima, kada se primenjuje ista stopa poreza kao na lična primanja, ali se porez na dohodak se ovde obračunava odbitkom paušalnog dodatka.  

PDV za frilensere: Frilenseri su oslobođeni plaćanja PDV- a. Ali ukoliko pređu godišnji limit od 82.800 evra za prodaju robe i 33.200 evra za pružanje usluga ili profesionalnih usluga, onda moraju da plaćaju PDV. 

Sistem socijalne zaštite: Francuska ima nacionalnu zdravstvenu službu u koju se automatski upisuju svi građani. Takse za socijalno osiguranje obračunavaju se u odnosu na zarade. Za prodaju robe, takse iznose 12,8%, za pružanje usluga 22%, i za profesionalne usluge 22%.

Penziono osiguranje: Da bi u frilenseri u Francuskoj plaćali penziono osiguranje, neophodno je da ostvare minimum zarade koji je određen za prvu, drugu, treću i četvrtu godinu. 

Porez na imovinu preduzeća: predstavlja lokalni porez koji se plaća svake godine u decembru, jedino se u godini osnivanja preskače. Visina ovog poreza zavisi od opštine. 

Nemačka

Frilenseri u Nemačkoj se razlikuju u odnosu na samozaposlene tako što frilenseri rade „na svoje ime“, a samozaposleni pod imenom brenda. Takođe, frilenseri se ne moraju registrovati u Agenciji za registraciju preduzeća, dok samozaposleni ne mogu raditi bez registracije. I, poslednje, takse su niže za frilensere, nego za samozaposlene. Svaki frilenser u Nemačkoj ima svoj lični poreski broj.

Takse: U Nemačkoj frilenseri su oslobođeni plaćanja poreza na promet, ali moraju plaćati porez na dohodak i porez na dodatu vrednost. 

Porez na dohodak: može se kretati od 14- 42%. U ovaj porez uključena je i solidarna naknada od 5,5%. Frilenseri ovaj porez plaćaju kvartalno. Dok oni koji zarade manje od 9.169 evra su oslobođeni poreza na dohodak. 

Porez na dodatu vrednost: Frilenseri obično plaćaju 19%, mada zavisi i koju uslugu pružaju porez može biti i niži (do 7%)

Frilenseri u Nemačkoj nemaju pristup javnom sistemu zaštite i na njima je da uplaćuju privatne fondove osiguranja. 

Švedska

U Švedskoj frilenseri moraju da se registruju za „F- poreze“ što predstavlja činjenicu da plaćanje poreza i socijalnih doprinosa obavlja sam frilenser. 

Frileneri mogu i da se odluče da otvore sopstvene kompanije, ukoliko imaju dovoljno kapitala. Za doo mora se mora se dati doprinos od oko 4.700 evra (50.000 SEK), a za deoničarsko društvo oko 47.000 evra (500.000 SEK).

Takse: Frilenseri plaćaju isti porez na dohodak kao i zaposledni u nekom preduzeću i one su (za 2018. godinu) iznosile:

• Poreske stope: 

1. za prihod od 0- 1700 evra: 0%
2. za prihod od 1700- 44.411 evra: 32%
3. za prihod od 44.411 evra- 64.025 evra: 32% + 20%
4. za prihod preko 64.025 evra: 32% + 25%

• Penziono osiguranje: 10,21%
• Zdravstveno osiguranje: 4, 35%
• Osiguranje za nezaposlenost: 2,64%
• Socijalni doprinosi: 28,97%

Ranija istraživanja su pokazala da je u Srbiji oko 30% frilensera rade registrovani kao preduzetnici, samo 2% kao DOO, a ostatak predstavlja skrivenu zaposlenost. Ipak, položaj frilensera je tema koja ostaje aktuelna i o čijim aspektima ćemo imati prilike da čujemo još i daljim istraživanjima.

Sonja Žabić

Entuzijasta | Kreativac | Uvek s osmehom

„Ideja ne mora da bude velika. Ona samo mora da promeni svet.“
Hugh MacLeod