Odluka o odlaganju obaveza kredita i lizinga (moratorijum) doneta je juče na vanrednoj sednici NBS. Ovim je omogućeno odlaganje plaćanja obaveza koje dospevaju u periodu od 01.08. do 30.09.2020. godine. Moratorijum se odnosi i na neizmirene obaveze dospele u julu.
Na šta se moratorijum odnosi?
Moratorijum se odnosi na obaveze po osnovu kredita i kreditnih proizvoda poput dozvoljenog minusa. Na usluge banke poput platnog prometa, održavanja računa i provizija, ne važi moratorijum.
Banke i davaoci lizinga su dužni da obaveštenje o moratorijumu sa svim potrebnim podacima (period trajanja, obračun kamata, načinu otplate…) dostave svim fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima do 31.07.2020. godine. Objavljivanjem ponude na sajtu smatra da su korisnici obavešteni.
Važno: Korisnik kredita ili lizinga je dužan da se u roku od 10 dana od objavljivanja ponude za moratorijum izjasni ukoliko NE želi da prihvati ponudu. U suprotnom smatraće se da je ponuda prihvaćena i počeće se sa odlaganjem obaveza.
Kamata i otplata
Tokom trajanja moratorijuma ne obračunava се zateznа kamatа na neizmireno dugovanje i ne pokreće postupak izvršenja ili prinudne naplate. S druge strane, obračunava se redovna ugovorena kamata na nedospeo dug, odnosno na iskorišćeni iznos za dozvoljeni minus i kreditne kartice.
U slučaju da je dužnik privredno društvo, redovna kamata se može obračunavati i na iznose glavnice duga koji dospevaju tokom moratorijuma.
Nakon prestanka moratorijuma, obračunata redovna kamata se raspoređuje na period otplate kredita ili lizinga, koji se produžava za period važenja moratorijuma. Zatezna kamata obračunata na potraživanja dospela pre početka moratorijuma se takođe raspoređuje na period otplate. Ni jedna ni druga neće biti pripisane glavnici duga.
Banka i davaoci lizinga su dužni da dostave novi plan otplate svakom korisniku moratorijuma.
Prilikom dostavljanja plana otplate banka/davalac finansijskog lizinga mora dužniku jasno da predoči i druge moguće načine otplate, kao i rok u kome dužnik može zahtevati drugačiji način otplate po prestanku moratorijuma. Dužnik može zahtevati da umesto definisanog plana otplate po prestanku moratorijuma, izmiri sve odložene obaveze ili obaveze po osnovu redovne kamate koja se obračunala za vreme trajanja moratorijuma, uz produženje roka otplate kredita.
skreću nam pažnju iz konsultantske kuće Confida.
Ukoliko želi, dužnik može odustati od moratorijuma u toku njegovog trajanja, podnošenjem zahteva ili uplatom dospele obaveze obuhvaćene moratorijumom.
Stupanjem na snagu Odluke o privremenim merama banka će obustaviti trajne naloge za isplate obaveza korisnika kredita, kao i administrativne zabrane.
Podsetimo se, početkom marta donete su odluke o ekonomskim i poreskim merama, ali i o prvom moratorijumu. Nove ekonomske mere su najavljene i očekuje se Uredba o njihovoj primeni.
