Ukidanje paušala nije tema ove reforme!

U poslednjih nekoliko sedmica Internet bruji o trenutno veoma aktuelnoj temi, reformi paušalnog oporezivanjaKako su paušalci veoma bitan deo naše privrede i čine 1/3 svih registrovanih entiteta, nije iznenađenje što se o ovim novinama toliko govori i što ova vest ne jenjava. Iako se pisalo o mnogim predlozima vezano za reformu, najčešće postavljeno pitanje je upravo – Da li se paušal ukida?

Nema reči o ukidanju niti se razmatra ova tema trenutno, a odgovor smo dobili od samog lidera ovog projekta, ispred koga nam govori Jelena Bojović, direktorka NALED-a za regulatornu reformu.

  • Kako je došlo do ideje za reformu koja se dotiče bas ove grupacije, tj. paušalaca? Kako ste prepoznali potrebu za promenom?

Krajem 2017. pokrenuli smo veliki projekat Javno-privatnog dijaloga uz podršku USAID-a, sa idejom da podstaknemo konstruktivnu komunikaciju između države i malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i njihovih udruženja kako bi zajednički kreirali rešenja za bolje uslove poslovanja u Srbiji.  Početkom godine smo organizovali javni konkurs kada smo pozvali sva udruženja i nevladine organizacije da se prijave za učešće u projektu i nominuju reformske teme na kojima žele da radimo zajedno.

Odazvalo se 40 organizacija i izabrane su tri najbolje, među kojima je i Udruženje preduzetnika iz Niša. Kriterijumi za izbor organizacije bili su grupisani u dva ključna: relevantnost teme (bilo je potrebno da dokažu na koji broj lica se problem odnosi, da što bolje opišu problem i efekte na privredu) i kapacitet organizacije da učestvuje u dijalogu (postojanje izvršne kancelarije, analitičkih i komunikacionih kapaciteta, iskustvo).

Udruženje preduzetnika iz Niša je predložilo da se bavimo temom unapređenja sistema paušalnog oporezivanja, jer preduzetnici paušalci godinama unazad imaju problem u ostvarivanju svojih prava i trpe posledice komplikovane birokratije i pravne nesigurnosti u vezi sa utvrđivanjem rešenja o paušalnom porezu.

S obzirom da se ova reforma tiče više od 100.000 paušalaca u Srbiji, ovaj problem je ocenjen kao izuzetno važan kada govorimo o unapređenju poslovnog okruženja.

  • Koji je najveći izazov povodom ove reforme?

NALED je sa Udruženjima paušalaca krenuo u u ovu reformu sa idejom da se svim preduzetnicima paušalcima smanji administrativno opterećenje i poveća predvidivost poslovanja, ali su se zbog specifičnosti određenih grupa delatnosti i straha od promena s jedne, odnosno straha od zloupotreba s druge strane, stvorile različite interesne grupe koje reformu posmatraju samo iz svog ugla.

S tim u vezi, ključni izazov će biti kako pomiriti stavove preduzetnika iz različitih delatnosti koji potencijalno mogu imati različita viđenja pravaca u kojem bi unapređenje trebalo da se kreće, a u kasnijim fazama sprovođenja reforme očekujemo da će izazov biti koordinacija svih relevantnih institucija sa ciljem razmene podataka sa kojim raspolažu (dostavljanje Poreskoj upravi podataka iz Zavoda za statsistiku, opština, APR-a ili CROSO).

  • Koliko će trajati proces istraživanja potreba, preko nalaženja adekvatnih predloga do sprovođenja istih?

Mi smo već u junu imali prve javne konsultacije i studentski hakaton u okviru Simpozijuma organizacionih nauka kako bismo definisali problem i prva rešenja, a u okviru projekta je predviđeno da u septembru organizujemo „Mesec paušalaca“ kada ćemo kroz javnu kampanju pozvati sve zainteresovane strane da predlože svoja rešenja. 

Uz konstruktivan dijalog verovatno možemo da dođemo do predloga rešenja do kraja godine, ali očekujemo da nijedna izmena ne može da počne s primenom pre 2019. godine – a kada će to tačno biti je pitanje za resorno Ministarstvo finansija koje će biti predlagač izmene zakona i uredbe o paušalnom oporezivanju. Za automatizaciju izrade rešenja o paušalnom porezu biće potrebna izmena softvera što će dodatno prolongirati početak primene novog sistema.

Uz to, zbog osetljivosti grupe na koju će se odnositi izmene moguće je uvesti prelazni period do početka pune primene kako bi se pripremili za novine, da se ne bi dogodilo bilo šta neočekivano i preko noći.

U svakom slučaju već sada vidimo da je interesovanje za ovu reformu jako veliko, i drago nam je što smo u ovako kratkom roku uspeli da pokrenemo dijalog u javnosti na temu paušalnog oporezivanja i da uključimo privredu na vreme – jer jedino tako možemo da izbegnemo sve češću praksu donošenja propisa po hitnom postupku, bez adekvatne javne rasprave.

  • Na koju grupu delatnosti bi trebalo da izmena zakona najviše utiče?

Predlozi o kojima smo inicijalno diskutovali na simpozijumu organizacionih nauka na Zlatiboru tiču se pre svega rešavanja problema komplikovane i nepotrebne administracije, nejasnih kriterijuma za paušalce, nepredvidivosti troškova poslovanja i podložnosti zloupotrebama. To su problemi koji pogađaju sve paušalce bez obzira kojoj delatnosti pripadaju. Do sada se nismo bavili specifičnim problemima koji se odnose na konkretne delatnosti, ali verujemo da će i to biti jedna od tema javno-privatnog dijaloga.  

  • Koji će sve akteri biti aktivno uključeni u javno-privatni dijalog?

U procesu javnih konsultacija do sad su učestvovali predstavnici sva tri sektora društva, među kojima su Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Kabinet predsednice Vlade, Republički sekretarijat za javne politike, Udruženje za razvoj preduzetništva iz Niša, nevladina organizacija ENECA, Pausal, Fakultet organizacionih nauka, studenti i IT-evci, stručnjaci, kao i privrednici i paušalci.

U okviru kampanje „Mesec paušalaca“ koju ćemo organizovati u septembru ovu godine, pružićemo priliku svim preduzetnicima u Srbiji, njihovim asocijacijama, predstavnicima relevantnih institucija, stručnoj i široj javnosti da se uključe u dijalog  i ponude rešenja za unapređenje sistema paušalnog oporezivanja. Planiran je širok krug konsultacija, preporuke će biti prikupljane putem sajta www.jpd.rs, ali i kroz organizaciju okruglih stolova u gradovima širom Srbije i druge kanale komunikacije.

Takođe, Vlada je na našu inicijativu krenula u formiranje Radne grupe koja će se baviti unapređenjem sistema paušalnog oporezivanja, a članovi te radne grupe će biti kako predstavnici države tako i predstavnici paušalaca.

  • Jedan od predloga je optimizacija dobijanja poreskih rešenja – šta to tačno znači? Da li je plan da ovaj proces bude 100% automatizovan, tj. da je pre otvaranja agencije moguće dobiti informaciju koliki će biti troškovi?

Što se tiče automatizacije, predložili smo da se uvede elektronska razmena podataka između državnih organa i automatizacija postupaka koje sprovodi Poreska uprava – odobravanje statusa paušalnog obveznika, obračun iznosa poreskih obaveza, dostavljanje poreskih rešenja i potvrda o stanju poreskih obaveza, kako bi se unapredila efikasnost i predvidivost sistema. S tim u vezi, prioritet je da se automatizuje proces izrade poreskih rešenja kako njihovo dostavljanje ne bi neprimereno kasnilo i pravilo probleme preduzetnicima, kao i automatizacija procesa odlučivanja ko može da bude paušalac.

To bi praktično značilo da onog trenutka kad završite postupak registracije u APR-u i označite da želite da budete paušalno oporezovani, vi možete da znate koliki će biti vaši porezi i doprinosi. 

  • IT industrija je pokrenula hajp oko izmene zakona, ali oni ne čine ni 5% ove grupacije. Da li planirate da uključite i ostale preduzetnike sa njihovim predlozima?

Do sada smo već imali jedan susret sa ljudima iz IT industrije i složili se o većini pitanja i problema s kojima se suočavaju preduzetnici u Srbiji. Pozvali smo ih da nam dostave svoje predloge za reformu sistema paušalnog oporezivanja, kako bismo zajedno formulisali preporuke koje ćemo uputiti resornim institucijama. Želimo da se sretnemo i sa predstavnicima svih drugih sektora, i planiramo da ih uključimo kroz kampanju Mesec paušalaca i okrugle stolove koje ćemo organizovati u nekoliko gradova širom Srbije jer je važno da se čuje i glas sa lokala, a ne samo iz Beograda. Takođe, putem sajta www.jpd.rs ćemo omogućiti svim zainteresovanim stranama da se uključe i pomognu u osmišljavanju kvalitetnih rešenja koja će biti dobra za sve.

  • Kojoj grupaciji preduzetnika mislite da najviše šteti postojeća regulativa?

Postojeća regulativa najviše šteti malim preduzetničkim radnjama, paušalcima sa najnižim i nestabilnim prihodima, za koje je poresko i administrativno opterećenje predviđeno ovim sistemom previsoko, pa su često primorani da zatvore radnju ili pređu u sivu zonu.

Takođe, postojeći sistem je štetan za preduzetništvo kao takvo, jer je mali broj ljudi spreman da preuzme rizik osnivanja firme ako ne zna unapred kolike će poreze morati da plati i da li će mu uopšte biti odobren status paušalnog obveznika.

  • Da li se uopšte razmatra ideja da se ukine paušal?

Do sad nije bilo predloga za ukidanje mogućnosti da preduzetnici budu paušalno oporezovani. Postojanje ovakvog pojednostavljenog sistema poslovanja je od izuzetne važnosti za preduzetništvo.

U svojoj osnovi i suštini ovaj sistem je namenjen pre svega malim preduzetničkim radnjama, koje imaju niske prihode i nisu u stanju da vode poslovne knjige i plaćaju knjigovođu, i kojima odgovara da u fiksnim mesečnim iznosima plaćaju svoje obaveze prema državi. Međutim, status paušalnog obveznika se sve češće koristi da bi se izbegle visoke dažbine koje se primenjuju na zaposlene po ugovoru o radu, što je suprotno svrsi paušalnog oporezivanja, i može ugroziti održivost ovakvog sistema ako se raširi kao praksa.

  • Da li obećavate da ćete nam uskoro odgovoriti na još pitanja, kako bismo držali naše čitaoce u toku 🙂

Naravno, uvek za Pausal. Hvala što nas pratite i godinama pomažete paušalcima u našoj zemlji. Ovom prilikom pozivamo vas i vaše čitaoce da se aktivno uključite u javno-privatni dijalog i doprinesete uspostavljanju boljeg, sigurnijeg i pravednijeg sistema paušalnog oporezivanja u Srbiji.  

 

 

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *