Poreski tretman prihoda ostvarenih od autorskih i srodnih prava – zakonska olakšica za (neke) frilensere

*Ovaj tekst izrađen je u sklopu informativno-edukativnih aktivnosti kampanje „Popravi sistem – znanjem do promena“

U ovom tektu ću pojasniti poreski tretman koji prihodi ostvareni od autorskih i srodnih prava imaju. Osim toga objasniću i umanjenja koja iz tog tretmana slede. Problem je što Poreska uprava uglavnom podvodi sve frilensere pod istu kategoriju. Ne ulazi detaljno u to čime se lica zapravo bave, te je na frilenserima da to dokažu. Naravno, ne može se svako pozivati na ono što ću navesti u tekstu. Ali svakako se radi o značajnom umanjenju za one na koje može da se primeni. I može predstavljati razliku između prekršajnog i krivičnog gonjenja.

Poziv koji je Poreska uprava uputila 13. oktobra licima koja ostvaruju prihode iz inostranstva da samoinicijativno podnesu poresku prijavu uznemirio je celokupnu frilens zajednicu. Frilenserima preti naplata dugovanih poreza i doprinosa sa uračunatim kamatama za proteklih pet godina, prekršajne, a čak i krivične prijave

Glavni problem – porez, doprinosi i kamate i za prethodnih pet godina

Obaveze frilensera i ostalih fizičkih lica koja su rezidenti Srbije, a primaju novac iz iznostranstva iznose: 

  • Poreska stopa – 20% 
  • Doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko obrazovanje – 25.5%
  • (za lica koja nisu osigurana po drugom osnovu) Doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje – 10.3%

Bitno je naglasiti da se poreska stopa i doprinosi računaju na bruto prihod umanjen za iznos troškova propisanih Zakonom.

U slučaju u kome se nalaze frilenseri, porezi i doprinosi se moraju izračunati pet godina unazad, sa kamatama. Još jedan problem jeste što se oni moraju uračunati za svaku pojedinačno primljenu uplatu u proteklih pet godina. To izračunavanje kamata čini praktično nemogućim. 

Normirani troškovi 

Poreska stopa i doprinosi računaju se na bruto prihod umanjen za iznos troškova propisanih Zakonom o porezu na dohodak građana. Zakon precizira svaki pojedinačni osnov prihoda koje fizička lica ostvaruju, i za svaki određuje poreske stope, a i troškove koji se priznaju.

Ovde je bitno naglasiti da je po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (član 6, stav 1, tačka 17. i 18; član 28.) osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana. Drugim rečima, poreska osnovica se umanjuje za nomirane troškove i u slučaju obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje.

Za frilensere su značajne dve grupe takozvanih normiranih troškova koje zakon utvrđuje – normirani troškovi prilikom ostvarivanja “drugih prihoda” u smislu zakona, kao i tri kategorije normiranih troškova koji se priznaju prilikom ostvarivanja prihoda od autorskih i srodnih prava.

Pod “bruto prihod” podrazumeva se zarada koju ste primili. Drugim rečima, to što “Upwork fee” iznosi 20% od zarade frilensera nije od značaja. To ne predstavlja porez osnovica za porez i doprinose jeste zarada koju ste primili umanjena za troškove koje zakon predviđa.

Poreski tretman – “Drugi prihodi”

Zakon o porezu na dohodak građana u članu 85 propisuje da za lica koja ostvaruju “sve druge prihode” oporezivi iznos čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%. Poreska Uprava najčešće uzima upravo član 85, stav 1, tačka 16 zakona kao osnov oporezivanja frilensera.

To znači da će se gore navedena poreska stopa i doprinosi u slučaju ostvarivanja ugovorene naknade po osnovu “drugih prihoda” u smislu zakona primeniti na 80% primljene zarade, što smanjuje iznos koji morate da platite.

Vredi naznačiti da Poreska uprava najčešće uračunava upravo “druge prihode” kao osnov ostvarivanja dohotka koji fizička lica ostvaruju iz inostranstva. To se može videti i u poreskom rešenju koje je StartIt nedavno objavio.

Poreski tretman kod ostvarivanja prihoda od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu, i prava industrijske svojine

Članovi 52, 52a i 53 Zakona o porezu na dohodak građana navode izvore prihoda koji se u smislu zakona smatraju prihodima od autorskih i srodnih prava, i prava industrijske svojine

Član 54 navodi da je poreski obveznik fizičko lice koje ostvaruje naknadu po osnovu autorskog i srodnog prava, odnosno autor, nosilac srodnih prava, vlasnik prava industrijske svojine, ili naslednik ovih lica, kao i svako drugo lice koje ostvaruje naknadu po tim osnovama.

Član 55 utvrđuje visinu poreske osnovice, koju čini razlika između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda.

I konačno, član 56 predviđa normirane troškove koji se priznaju autoru, odnosno nosiocu srodnog prava. Shodno tome, autorima, odnosno nosiocima autorskih i srodnih prava i prava indistrijske svojine, će se priznati normirani troškovi u iznosu od 34, 43 ili 50% bruto iznosa primljene naknade, u zavisnosti od osnova ostvarivanja prihoda. Dakle, umesto 80% bruto prihoda koliko bi iznosila osnovica za “druge prihode”, ovde će osnovica biti 66%, 57% ili 50%.

Naravno, s obzirom da je ovaj tekst orijentisan pre svega na frilensere, teško da će neko uspeti da “zipuje” skulpturu, vitraž ili fresku i pošalje klijentu preko Upwork-a. Većina frilensera koja ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava će potpasti pod kategorije dva i tri normiranih troškova.

Vredi napomenuti da Zakon o porezu na dohodak građana u članu 57 autoru pominje i priznavanje stvarnih troškova umesto normiranih troškova. Za to je neophodno priložiti odgovarajuće dokaze. S obzirom da se ovde radi o dugom vremenskom periodu, retko ko će imati dokaze o stvarnim troškovima.

Kome se priznaju umanjenja po osnovu prihoda od autorskih i srodnih prava?

Član 52 zakona između ostalog predviđa sledeće:

Prihodom od autorskih prava smatra se naknada koju obveznik ostvari po osnovu:

  • 1) pisanih dela (književna, naučna, stručna, publicistička i druga dela, studije, recenzije i slično);
  • 5) muzičkih dela sa rečima ili bez njih;
  • 7) dela likovne umetnosti;
  • 12) prevoda, lekture, aranžmana muzičke obrade i druge prerade autorskih dela;
  • 17) likovnih dela iz oblasti primenjenih umetnosti;
  • 18) ostalih autorskih dela.
  • 6) umetnička grafička rešenja (plakati, prigodna grafika, serigrafija, oprema knjiga, časopisa i listova, ambalaža, godišnjaci, katalozi, prospekti, almanasi i sl.);
  • 7) umetnička fotografija i dela proizvedena postupkom sličnim fotografiji

Izdvojio sam samo delove koji se odnose na autorska prava koja smatram da su čest izvor prihoda frilensera. Posebno je značajna odrednica “ostalih autorskih dela” koja širi primenu zakona na sva ostala autorska dela u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima

To znači da bi lica koja se bave pisanjem članaka, ali i lica koja kreiraju računarske programe i baze podataka, lica koja prevode, bave se dizajnom, i slično, mogla da računaju na priznavanje normiranih troškova, ako uspeju da dokažu da su zaista autori, odnosno nosioci autorskih prava.

Pogledajte kako izgleda poreski tretman „ostalih prihoda“ i prihoda od autorskih prava na primerima u narednom tekstu.

U cilju poboljšanja sistema oporezivanja fizičkih lica koja rade sa inostranstvom i pronalaženja rešenja za trenutnu situaciju, Srbija u pokretu je započela kampanju Popravi sistem – znanjem do promena, koju je podržao i Pausal. Pored insistiranja na usvajanju prelaznih i nakon toga trajnih rešenja, fokus kampanje biće na informisanju i edukaciji zajednice. Pozivamo vas da se priključite kampanji, kao i da nam pišete u komentarima o kojim temama vezanim za poslovanje frilensera biste voleli da saznate više. Da pratite novosti vezane za kampanju prijavite se ovde.


9 comments

    1. Da. Normirani troskovi od 43% priznaju se izmedju ostalog za:

      • radove vizuelnih komunikacija
      • snimanje filmova
      • muzicka i kinematografska dela u oblasti kulture i umetnosti

      1. Da, to sam i ja video, zato i pokušavam da saznam više – problem je slobode tumačenja. Šta se u očima zakona smatra kinematografskim delom, ili radom vizuelne komunikacije? Da li je video koji objašnjava, npr, kako jednostavno odvojiti žumance od belanceta kinematografsko delo?

        1. U pravu ste, dosta zavisi od tumačenja, naročito zato što je nepoznat stav Poreske uprave, a ni sudska praksa nije prebogata, blago rečeno. 🙂
          Što se tiče Vašeg primera – zamislite da neko Vaš video odvajanja žumanaca od balanaca stavi na svoj kanal – Vi biste ga odmah prijavili YouTube-u, i oni bi ga sklonili – razlog bi bio povreda autorskog prava. Zato stalno vidite „all rights reserved“ na video sadržaju ili „copyright 2021“ uz ime.
          Tom logikom, pošto biste tražili autorskopravnu zaštitu za svoj video, i takav video bi mogao da se podvede pod kupolu Zakona, pa biste mogli imati koristi u smislu olakšica koje sam pomenuo u tekstu.
          Međutim, pošto Poreska nakon pregovora sa frilenserima svakako priznaje 43% bruto prihoda kao normirane troškove svim frilenserima, što je isto kao i za ovu kategoriju prihoda od autorskog i srodnih prava, ne morate se nešto posebno mučiti oko dokazivanja, ako Vas, ne daj Bože, pozovu. 🙂

    2. YouTube kreatori sadržaja bi se verovatno mogli podvesti pod neku vrstu autora, čak i pre nekih drugih grupa frilensera. Tu bi potencijalni problem bio što se prihodi od YouTube kanala zapravo ostvaruju indirektno preko reklama koje YouTube pušta uz video sadržaj, pa onda kreator sadržaja dobija procenat, tako da nije sigurno kako tačno Poreska uprava gleda na to.
      Međutim, s obzirom da je Vlada nakon pregovora sa frilenserima odlučila da svima koji su ostvarivali zaradu preko interneta uračuna normirane troškove u visini od 43% bruto prihoda i otpiše kamate, svakako možete da računate na toliko, što je upravo identično umanjenju koje biste dobili na prihode od autorskih i srodnih prava, tako da ne morate ništa da dokazujete.
      Videćemo da li će se u novom zakonu, koji se najavljuje za sledeću godinu, ova tema precizno regulisati.

      1. Mislim da je prihod od Youtube sadržaja najsličniji tantijemama – ostvaruje se tako što se delo emituje – ne prodaje – i njegova visina zavisi od broja emitovanja. Bukvalno ništa drugačija situacija u teoriji od one koju muzičari imaju sa Sokojem – s tim što ovde nema potrebe za Sokojem jer se emituje samo na jednom mestu, a emiter javno prikazuje brojke.

        Koliko sam video, ti pregovori sa frilenserima su propali, zar ne? To jest, udruženje koje je pregovaralo sa vladom nije prihvatilo uslove. Zašto očekujete da će se normirani troškovi ipak svima povećati na 43%?

        1. U pravu ste, liči na tantijeme, samo što ne funkcioniše baš isto (da ne ulazimo sad u to detaljno, to bi bila tema za novi članak 😃 )

          Mislim da će predlog Vlade ostati kao minimum, bez obzira na dalji tok pregovora:

          https://www.purs.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/6919/vazno-obavestenje—predlog-vlade-republike-srbije-za-regulisanje-obaveza-fizickih-lica–radnika-na-internetu-po-osnovu-poreza-i-doprinosa-na-prihode-iz-inostranstva.html

          Udruženje nije prihvatilo uslove, ali opet, to ne znači da neki frilenser koji je zadovoljan uslovima ne može da se javi u Poresku i da traži da bude tretiran po ovom sistemu.

          U nastavku pregovora možda mogu da se očekuju novi „ustupci“ Vlade, ali ne verujem da će situaciju vratiti na početnu, tako da po mom mišljenju može da se računa da je ovo minimum koji će ostati za dalje.

          Videćemo kako će se stvar odvijati, ako se ne varam, izmene zakona su planirane za april/maj, dok bi novi zakon trebalo da stupi na snagu početkom 2022.

          1. Interesantan tajming ima ova diskusija – Gugl je pre neki dan poslao mejl autorima van Amerike, da ih obavesti da su počeli da klasifikuju prihode od Youtubea kao tantijeme.

            Za srpske autore to znači da će od sada 30% prihoda koji potiču iz SAD biti zadržano kroz poreze, pošto fala bogu nemamo ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa SAD.

            Ne znam da li bi to pomoglo da se kod domaćih organa ti prihodi okarakterišu tako, i da li bi to uopšte pomoglo – ne uspevam da pronađem informacije o tome kako izgledaju porezi i doprinosi na tantijeme, niti da li je moguće primati tantijeme mimo udruženja poput Sokoja.

            Hvala na iscrpnim odgovorima Lazare. 🙂

          2. Nisam znao to, ali jeste zanimljivo, videćemo kako će se odraziti kod nas.

            Nema na čemu, hvala Vama Boro na čitanju članka, i na komentarima. 😃

            Pozdrav

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *