Zakonske olakšice za (neke) frilensere – primeri

*Ovaj tekst izrađen je u sklopu informativno-edukativnih aktivnosti kampanje „Popravi sistem – znanjem do promena“

Zakonske olakšice u okviru poreskog tretmana prihoda fizičkih lica, spominjali smo u prethodnom tekstu. Hajde da pogledamo kako izgleda njihova primena u praksi i na primerima.

Zakonske olakšice za „druge prihode“

Normirani troškovi koji potpadaju pod Član 85 Zakona, iz grupe “drugi prihodi”:

  • Uzmimo primer 100 evra bruto prihoda. Na to se priznaju normirani troškovi u iznosu od 20%, što nam ostavlja osnovicu od 80 evra.
  • Na osnovicu se primenjuje poreska stopa od 20%, što iznosi 16 evra.
  • Na osnovicu se računaju PIO doprinosi u uznosu od 25.5%, što iznosi 20,4 evra.
  • Na osnovicu se računaju doprinosi za zdravstveno osiguranje u iznosu od 10.3%, što iznosi 8.24 evra.
  • Ukupno opterećenje – 44.64%, odnosno 44.64 evra od 100 isplaćenih.

Zakonske olakšice za Autorska i srodna prava

Normirani troškovi koji se priznaju kod prihoda ostvarenih od autorskih i srodnih prava:

  • Uzmimo opet primer 100 evra bruto prihoda. Recimo da se priznaju normirani troškovi iz kategorije broj dva u iznosu od 43%. To nam ostavlja osnovicu od 57 evra.
  • Na osnovicu se primenjuje poreska stopa od 20%, što iznosi 11.4 evra.
  • Na osnovicu se računaju PIO doprinosi u iznosu od 25.5%, što iznosi 14.535 evra.
  • Na osnovicu se računaju doprinosi za zdravstveno osiguranje u iznosu od 10.3%, što iznosi 5.871 evra.
  • Ukupno opterećenje – 31.80%, odnosno 31.80 evra od 100 isplaćenih

Kao što možete da vidite, i na primeru samo jedne primljene uplate i to pri uzimanju druge kategorije normiranih troškova, razlika u opterećenju je veća od 10%. Računajmo da se na to dodaje kamata za svaku pojedinačnu uplatu. Kao i da poreska rešenja stižu za primljene uplate do pet godina unazad. Razlika od 10 i više procenata na svaku uplatu može drastično promeniti krajnji iznos. U nekim slučajevima ova granica može biti toliko značajna da može predstavljati razliku između novčane kazne za poreski prekršaj i krivične prijave za utaju poreza za koju se izriču i zatvorske kazne.

Glavni problem – dokazivanje svojstva autora

Za sada sve zvuči sjajno – bavite se, recimo, prevođenjem, i automatski dobijate pravo na priznavanje stvarnih troškova od 43%? Ne baš.
U pomenutom poreskom rešenju koje je StartIt nedavno objavio frilenser se pozvao na činjenicu da je ostvarivao naknadu po osnovu autorskih i srodnih prava, praveći video igru, što je u obrazloženju poreskog rešenja i navedeno:

Međutim, u nastavku obrazloženja, Poreska uprava detaljno objašnjava razlog zašto ostvarene prihode ne smatra prihodima od autorskog prava, već “drugim prihodima” u smislu zakona, i zašto je prigovor obveznika odbijen. Kao glavni razlog se navodi da poreski obveznik nije priložio autorski ugovor, već ugovor koji kolektivno definiše uslove korišćenja sajta:

Po odbijanju prigovora, Poreska uprava primenila je normirane troškove u iznosu od 20% bruto “drugih prihoda”:

U konkretnom slučaju frilenser nije uspeo da dokaže da je prihode ostvarivao po osnovu autorskih i srodnih prava, bez obzira što je tvrdio da je autor video igre. Takođe je primetno da je Poreska uprava detaljno razmatrala članove Zakona o autorskim i srodnim pravima, a ne samo Zakona o porezu na dohodak građana, i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i da nije dovoljno samo priložiti Upwork User Agreement, i očekivati da će se samo na osnovu toga priznati normirani troškovi po osnovu ostvarivanja prihoda na osnovu autorskih i srodnih prava.

Naravno, to ne znači da na priznavanje normiranih troškova po ovom osnovu automatski ne možete da računate. Ovo samo znači da nema lakih i brzih rešenja, već da celu situaciju shvatite ozbiljno, i od dokaza ponudite više od tvrdnje da ste autor, i ugovora koji kolektivno definiše uslove korišćenja neke platforme. Potrebno je mnogo više od toga da biste pred Poreskom upravom dokazali da ste autor

Zaključak – normirani troškovi – značajna olakšica autorima

Nadam se da je ovaj tekst pomogao da se razjasni poreski tretman prihoda ostvarenih od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, kako bi bar neki od vas koji spadaju u obveznike koji se uklapaju u ovu kategoriju uspeli da umanje dugovanja za normirane troškove koji se priznaju. 

Gledano na ceo period od pet godina unazad, ta umanjenja nisu uopšte zanemariva, pogotovo ako se uzme u obzir da je granica za krivično delo poreske utaje 1.000.000 dinara dugovanog poreza. Zato je i te kako značajno pozivati se na normirane troškove po osnovu ostvarivanja autorskih i srodnih prava, naravno ako pred Poreskom upravom uspete da dokažete da ste zaista nosilac istih.

U cilju poboljšanja sistema oporezivanja fizičkih lica koja rade sa inostranstvom i pronalaženja rešenja za trenutnu situaciju, Srbija u pokretu je započela kampanju Popravi sistem – znanjem do promena, koju je podržao i Pausal. Pored insistiranja na usvajanju prelaznih i nakon toga trajnih rešenja, fokus kampanje biće na informisanju i edukaciji zajednice. Pozivamo vas da se priključite kampanji, kao i da nam pišete u komentarima o kojim temama vezanim za poslovanje frilensera biste voleli da saznate više. Da pratite novosti vezane za kampanju prijavite se ovde.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *