Pravo je vreme za pokretanje startapa

Sigurni smo da mnogi od vas imaju ideje za pokretanje biznisa, neki čak i razviju detaljan plan, a malo ko se ipak osmeli da krene u poduhvat realizacije ideje. Startap koncept je odavno u pogonu, a startap kultura u stalnom razvoju, zbog čega se i državne institucije trude da prepoznaju potrebe startapova.

Da bismo saznali kakva je situacija u našoj zemlji i da bismo ohrabrili sve vas koji ste na korak da započnete nešto novo i sjajno, posetili smo konsultansku kuću Confida, koja je u svom poslovanju pomogla razvoju mnogih malih biznisa. U želji da saznamo što više informacija, razgovarali smo sa Natašom Bišof iz marketing sektora i Nikolom Jovanovićem poreskim savetnikom.

1.  Kada kažemo startap, najčešće pomislimo na mladu IT kompaniju. Da li su startap projekti samo u IT industriji? Kako biste vi opisali startap, a kako ga definiše zakon?

Čini se da su startup projekti postali svojevrstan trend, i da najčešće kad kažemo startap mislimo na IT kompanije. Što zapravo i jeste na neki način i istina. Startap se definiše kao inovativan tehnološki biznis koji ima potencijal za brzi rast i koji može da dostigne veliku razmeru, a sa veoma malo resursa.

Startap nisu samo mala, odnosno mikro IT preduzeća, već bilo koji inovativni preduzetnički poduhvat.

Neka opšte prisutna definicija bi značila da je Startap zapravo preduzetnički poduhvat koji se isključivo oslanja na ekstremno brzi rast, bez obzira na vrstu delatnosti.

Vi kao startap ne morate da budete firma (na početku), dovoljno je da imate ideju, razrađen biznis model sa definisanim konceptom zarade koja može da eskalira, i da se potencijalno proda drugoj kompaniji ili čak da neko investira u vašu ideju.

U pravnom smislu startap može biti firma, ukoliko je prema Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015) i Zakonu o postupku registracije u agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011 i 83/2014) upisan u registar preduzetnika ili privrednih društava koje vodi APR.

Sa druge strane, nije ni svaka novoosnovana firma startap. Ukoliko joj nedostaju elementi koji definišu startap, ona to nije. Pekara, ili krojačka radionica, ili apoteka, ma koliko novi bili, jednostavno nisu startap. Oni to mogu biti, samo ako svoju delatnost ostvaruju na inovativan način.

2. U kojoj pravnoj formi može da radi startap, a u kojoj najčešće posluju domaći startap projekti?

Kad razvijete vašu ideju i podignete je na viši nivo, onda je potrebno da i to zakonski sve uskladite. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima mogući su sledeći oblici organizovanja privrednih subjekata:

  • Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)
  • Akcionarsko društvo (AD)
  • Ortačko društvo (OD)
  • Komanditno društvo (KD)
  • Preduzetnik (“Knjigaš” i “Paušalac”)

A startapi najčešće posluju kao DOO i Preduzetnik (“Knjigaš” i “Paušalac”).

Postoje značajne razlike između ova dva vida organizovanja koje se, pre svega, ogledaju u:

  • Načinu osnivanja
  • Pravnom statusu i obimu odgovornosti
  • Poreskom tretmanu
  • Načinu i postupku zatvaranja (prestanka obavljanja delatnosti)

3. Da li domaći startap može da dobije stranu investiciju? Koji zakoni se ovde primenjuju?

Naravno da može. Uglavnom startap projekti dobijaju strane investicije od “poslovnih anđela”.

Poslovni anđeli su pojedinci ili kompanije voljni da investiraju novčana sredstva u vaš startap projekat, koji to rade da bi ostvarili profit. Oni ulažu novac u vaš startap i njegov razvoj, ali traže udeo u firmi ili u ostvarenoj dobiti. Ono što je dobro, pored uloženog novca, poslovni anđeli mogu da ulože i svoje iskustvo, poslovne veze i slično, koje može da vam donese veliku prednost u daljem razvoju.

Globalni sajt za investitore je https://angel.co/ ili kod nas u Srbiji http://mentorsandfounders.com ili http://icthubventure.com.

Što se zakonske regulative tiče, relevantni zakoni su: Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Službeni Glasnik RS“, 95/2018), Zakon o ulaganjima („Službeni Glasnik RS“, 95/2018) i Zakon o privrednim društvima („Službeni Glasnik RS“, 95/2018).

4. Kako domaće kompanije mogu da investiraju u startap?

Domaće kompanije mogu investirati u startap na više načina – to mogu biti direktne novčane investicije putem kupovine kapitala ili finansiranja razvoja, odnosno kao nenovčane investicije pružanjem određenih stručnih znanja i iskustava ili resursa koji bi pomogli razvoju startapa.

Ono što najviše pomogne startap projektima je dobro mentorstvo. Ono je tu da neguje napredno razmišljanje, da pokreće startap projekte, i stvara uticaj pravih preduzetnika.

Ono što najviše pomogne startap projektima je dobro mentorstvo. Ono je tu da neguje napredno razmišljanje, da pokreće startap projekte, i stvara uticaj pravih preduzetnika.

Sam koncept investiranja u startap se razlikuje od slučaja do slučaja i u zavisnosti od potreba konkretnog startapa. Drugim rečima, poznato je da određeni startapovi nisu spremni da ustupe deo svog poslovanja investitorima, već su zainteresovani za partnerstvo u razvoju proizvoda, dok sa druge strane postoji veliki broj startapova koji je spreman da ustupi deo svog kapitala investitorima koji su spremni da finansijski podrže dalji razvoj.

Sam pristup je, kao što smo naveli, različit u svakom slučaju i u tom smislu, neophodno je razmisliti o prednostima i nedostacima obe opcije pre upuštanja u taj poduhvat.

5. Kako zakon reguliše ova investiranja?

Sa strane investitora, zakonodavstvo je prepoznalo ovu aktivnost i u tom smislu usvojene su značajne izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni Glasnik RS“, 95/2018), koje pružaju poreske olakšice u vezi sa troškovima istraživanja i razvoja u Srbiji na način da takvi troškovi mogu biti priznati kao rashod u dvostrukom iznosu za potrebe obračuna poreza na dobit pravnih lica. Ova olakšica odnosi se na sve troškove koji su povezani sa projektom istraživanja i razvoja, ali se još uvek očekuju dalja pojašnjenja u vezi sa primenom ovog poreskog podsticaja.

Pored navedenog, Zakonom o porezu na dobit pravnih lica je propisano za poreskog obveznika koji uloži u svoja osnovna sredstva u iznosu od više od 1 milijarde dinara koja će koristi za obavljanje svoje pretežne delatnosti, i koji u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodređeno najmanje 100 lica i poresko oslobođenje od obaveze plaćanja poreza na dobit u periodu od 10 godina srazmerno tom ulaganju. Iako ovo oslobođenje je vrlo teško dostižno za startapove, ono pokazuje da je država spremna da podrži investicije u poslovanje na teritoriji Republike Srbije.

Pored ovih izmena, iako ne postoje zvanične najave, može se očekivati da će u narednom periodu biti usvojene izmene koje olakšavaju investiranje u startap i podstiču mnogobrojne kreativne osobe u Srbiji da svoje ideje realizuju započinjanjem startap projekata.

6. Da li za njih postoji interes za investiranje?  

Svakako da postoji. Srbija je država sa ogromnim potencijalom i velikim brojem kreativnih i vrlo sposobnih kadrova koji mogu napraviti razliku na svetskoj sceni. U tom smislu, za očekivati je da će u narednom periodu Srbija sve veći deo kolača preuzimati na sebe i da će se nivo investicija u ovoj oblasti eksponencijalno povećavati.

7. Kad tek započinjete svoj biznis, susrećete se sa zakonskim procedurama i pravilima koji su za vas novi i često ne možete da se u tome snađete. Kome startap projekti mogu da se obrate za pomoć?

Naša preporuka je da kod osnivanja „zaustavi na sekund i osmotri pozicija“. Naime, praksa je pokazala da se nedovoljno pažnje posvećuje formalnim elementima prilikom osnivanja što može imati negativne posledice po poslovanje.

U tom smislu, startap najpre mora biti registrovan pred Agencijom za privredne registre u nekoj od zakonom propisanih formi poslovanja. Paralelno sa tim, potrebno je odabrati banku i otvoriti dinarski i devizni tekući račun.

Potrebno je dobro se informisati o poreskim propisima, bilo da je reč o paušalnom oporezivanju ili o ulasku u sistem PDV-a, kako bi se sprovele sve procedure i kako bi se predupredile visoke kazne u slučaju kršenja poreskih propisa.

Ove informacije moguće je dobiti i od državnih organa, ali je preporuka da se informacije i uputstva pribave od stručnih lica koje se bave ovim pitanjima na svakodnevnom nivou. Izbor savetnika je širok i zato je važno pažljivo birati partnere, jer jedan propust u primeni poreskih propisa može imati značajne poreske efekte koji često mogu biti velika prepreka za dalje uspešno poslovanja.

Konačno, neophodno je da se startap upozna sa zakonskim propisima koji se odnose na sva pravna i poreska pitanja koja regulišu oblast njegovog postojanja, kao i načinom poslovanja u zavisnosti od . oblasti kojoj pripada kako bi istražio mogućnosti za optimizaciju svog poslovanja.

8. Za kraj, imate li savet za one koji razmišljaju o pokretanju startapa?

Najbolji savet koji možemo da damo je  – Samo napred! Ako imate ideju u koju verujete i gajite ogromnu strast, pokušajte i da je realizujete. Ovo je vreme razvijanja novih biznis ideja i nove tehnologije nam omogućavaju da pristupimo svakoj ciljnoj grupi. Drugim rečima, verujemo da je sad pravo vreme za pokretanje startapa.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *