Frilenseri su važna zajednica i deo privrede svakog društva, odnosno države. Broj ljudi koji se odlučuju za frilensing je u stalnom porastu. Međutim način na koji oni posluju su drugačije uređeni u različitim državama. Istraživali smo na koji način posluju frilenseri u drugim državama, kako bismo mogli da uporedimo različite prakse.
Frilenseri u Nemačkoj
Ono što je zanimljivo i što Nemačku razdvaja od Italije i Velike Britanije je to da postoji poseban entitet „frilenser“ (Freiberufler). Stranac može aplicirati za vizu po osnovu frilensinga. Sistem u Nemačkoj je malo komplikovaniji i zavisi od mnogo različitih faktora. Ipak, probali smo da pojednostavimo i da kao i za prethodne zemlje napravimo obračun u odnosu na visinu prihoda.
Registracija i test samostalnosti
Za frilensere u Nemačkoj je data odeđena lista poslova kojim se mogu baviti, i uslov je da ne mogu biti zaposleni, niti mogu imati zaposlene (onda se vode kao samozaposleni). Razlika između frilensera od samozaposlenih je u tome što frilenseri rade „pod svojim imenom“, a samozaposledni „pod imenom brenda„. Takođe, frilenseri se ne moraju registrovati u Agenciji za regisraciju preduzeća, dok samozaposleni ne mogu raditi bez registracje.
Svaki frilenser u Nemačkoj ima svoj lični poreski broj, za koji treba da se prijavi lokalnoj poreskoj administraciji, i na osnovu toga se otvara poseban račun za frilensere. Postoji zakon o fiktivnom samo-zapošljavanju koji propisuje uslove koje mora da ispunjava osoba kako bi poslovala kao frilenser u Nemačkoj. To je nekoliko različitih kriterijuma kao što su: ne može biti frilenser ako ima samo jednog klijenta, ili preko 83% prihoda dolazi od istog klijenta. Takođe, klijent ne sme upravljati procesom rada tj. ograničavati slobodu rada frilensera, zahtevati da frilenser poseduje mejl sa domenom kompanije klijenta, kao ni zahtevati od klijenta da nosi uniformu…
Frilenseri i porezi
Ukoliko frilenser ispunjava propisanje uslove, da vidimo koji troškovi ga očekuju. Pre svega pogledajmo poreze.
Porez na dohodak:
Prilikom registracije frilenser samostalno predviđa prihode, i na osnovu toga dobija plan plaćanja poreza, koji može plaćati mesečno, kvartalno ili godišnje. Poreske stope se mogu kretati od 0- 45%. U ovaj porez uključena je i solidarna naknada od 5,5%.
Ukoliko frilenser zarađuje manje od 9.408 evra, oslobođen je poreza na dohodak.
Na iznos poreza osim visine prihoda utiče i socijalni status (poput braka, broja dece i sl), tako da su u našim primerima iznosi okvirno obračunati prema dostupnom kalkulatoru.
Porez na dodatu vrednost:
Ukoliko zarada frilensera u prvoj godini poslovanja ne prelazi preko 22.000 evra, a u drugoj godini poslovanja 50.000 evra, frilenseri mogu da biraju da li će da budu u sistemu PDV-a. Ukoliko se registruju, to znači da će PDV morati da plaćaju i narednih 5 godina. Taksa za PDV je 19%, osim za određene usluge za koje je 7%. Od jula do decembra 2020. godine, takse su smanjene na 16%, odnosno 5%.
Frilenseri i doprinosi
Hajde sada da vidimo koliko se plaćaju doprinosi:
Doprinos za penzijsko osguranje:
Ukoliko je mesecči prihod frilensera veći od 450 evra plaća se 18,7% mesečnog prihoda (podatak iz 2015.). Članovi određenih udruženja (poput umetnika i pisaca) mogu tražiti smanjenje doprinosa za penzijsko osiguranje, kao i zdravstveno u visini od 50%.
Doprinos za zdravstveno osiguranje:
Frilenseri u Nemačkoj imaju pristup javnom sistemu zaštite ukoliko plaćaju doprinos u visini od 14,6% prihoda. Takođe, u Nemačkoj postoji opcija da frilenseri plaćaju privatno zdravstveno osiguranje, koje predstavlja povoljniju opciju.
Kod privatnog osiguranja visina prihoda ne utiče na taksu osiguranja, već zavisi od potreba koje žele da se pokriju i godina. Takođe, državno osiguranje pokriva i zdravstvenu zaštitu članova porodice, dok se privatno plaća zasebno. Cene se mogu kretati od 60 do preko 400 evra.
Doprinos za nezaposlenost:
Ovi doprinosi se plaćaju na dobrovoljnoj bazi i iznose 3% ostvarenog prihoda. S obzirom da ovi doprinosi nisu obavezni nismo ih uključivali u obračun u našim primerima.
Pored nabrojanih doprinosa, postoje još nekoliko njih koji se mogu plaćati poput doprinosa za osiguranje u slučaju nezgode, doprinosa za crkvu…
Zbog svih parametara koji su navedeni, teško je precizno odrediti visinu troškova, ali smo mogli da vidimo princip po kojem rade. Postoji poseban entitet s kojim se prijavljuju frilenseri, što izdvaja Nemačku u odnosu na ostale države. Porez zavisi od visine prihoda, doprinos za penzijsko osiguranje je obavezan, dok se za ostale doprinose može kalkulisati.
U cilju poboljšanja sistema oporezivanja fizičkih lica koja rade sa inostranstvom i pronalaženja rešenja za trenutnu situaciju, Srbija u pokretu je započela kampanju Popravi sistem – znanjem do promena, koju je podržao i Pausal. Pored insistiranja na usvajanju prelaznih i nakon toga trajnih rešenja, fokus kampanje biće na informisanju i edukaciji zajednice. Pozivamo vas da se priključite kampanji, kao i da nam pišete u komentarima o kojim temama vezanim za poslovanje frilensera biste voleli da saznate više. Da pratite novosti vezane za kampanju prijavite se ovde.
Uvek spremna za nova saznanja.
„Ne pokusavaj nadmašiti druge, već sebe“ Ciceron