Bolovanje za paušalce: kako da ostvarite naknadu?

Već smo pisali o tome da preduzetnici imaju pravo na naknadu zarade od države prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju. U daljem tekstu obradićemo u kojim slučajevima paušalci imaju pravo na naknadu zarade, koliko ona iznosi i koja je procedura da bi se ostvarila ova prava.  

Mala napomena: Prava su identična za sve preduzetnike, ali dokumentacija i procedura se razlikuju za paušalce i knjigaše. U daljem tekstu, bavićemo se isključivo preduzetnicima paušalcima. 

Slučajevi u kojima ćete imati pravo na naknadu za bolovanje

Obratite pažnju, troškove za određena prava vam od njihovog nastanka pokriva država, dok za neke troškove prvih 30 dana snosi poslodavac (tj. vi), o čemu smo pisali u prethodnom tekstu.

Obračun iznosa naknade za bolovanje

Kada ostvarite pravo na bolovanje, posmatraju se 12 meseci koji su prethodili mesecu u kom je nastupilo bolovanje. Visina naknade će biti prosečna mesečna osnovica na koju ste platili doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u tih 12 meseci (član 89. Zakona). 

Ako niste radili sve vreme u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje, osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos za zdravstveno osiguranje, utvrđena prema vremenu za koje ste bili osigurani. Na primer, ako ste radili samo 8 meseci, osnov za naknadu se računa tako što se sabiraju svih osam osnovica u mesecima u kojima ste radili i deli se sa osam. 

Mala napomena: ovo se odnosi na prava koja ostvarujete na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju. Drugačiji je obračun kada su u pitanju prava koja ostvaruju porodilje na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Okolnosti pod kojima možete izgubiti pravo na naknadu

Ova prava možete izgubiti u slučaju da:

• namerno prouzrokujete sprečenost za rad
• privremeno sprečavanje za rad prouzrokujete upotrebom alkohola ili psihoaktivnih supstanci
• namerno sprečavate ozdravljenje
• bez opravdanog razloga se ne podvrgavate lečenju
• bez opravdanog razloga se ne javljate:
  – izabranom lekaru u roku od 3 dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad
  – prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara
  – stručno medicinskom organu u roku od 3 dana od dana dobijanja poziva za izlazak pred stručno medicinski organ

Procedura za ostvarenje navedenih prava

Dokumentaciju koju ćemo navesti u daljem tekstu morate priložiti Republičkom fondu za zdravstveno osigurane u ispostavi gde ste prijavljeni. Spisak nadležnih filijala i ispostava kojima podnosite potrebnu dokumentaciju možete videti na linku. 

• Izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad (Obrazac O3-6 – Doznaka) 
• Fotokopiju broja tekućeg računa za osiguranika- fizičko lice za koje obračun i isplatu naknade zarade vrši Republički fond. To mora biti lični tekući račun. 
• Za preduzetnike koji nemaju zaposlene uvid u podatke sa sajta APR- a o privremenoj odjavi obavljanja delatnosti. 
• Uverenje Poreske uprave o prosečnoj mesečnoj osnovici na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje za 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupio slučaj po kojem se stiče pravo na naknadu zarade. Na uverenju je neophodno da postoji naznaka da su plaćeni dospeli doprinosi radi podnošenja dokumentacije za utvrđivanje prava i isplatu naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.

Mala napomena: U slučaju paušalca koji nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti, a nema zaposlene, pravo na naknadu zarade pripada od dana odjave delatnosti. Drugim rečima, u slučaju da nemate zaposlene Zakon vas obavezuje da privremeno odjavite obavljanje delatnost. Ukoliko pak imate zaposlene (jednog ili više) ne morate privremeno odjavljivati delatnost, ali u tom slučaju ćete dobijati 50% od naknade. 

Koja prava ima preduzetnik iz Zakona o zdravstvenom osiguranju?

Mina Simić

Uvek spremna za nova saznanja.

„Ne pokusavaj nadmašiti druge, već sebe“ Ciceron