Istraživanje povodom testa samostalnosti

Povodom najavljenih izmena Zakona kojima se planira uvođenje testa samostalnosti, rešili smo da pokrenemo istraživanje. Ideja ovog istraživanja je da vidimo u kojoj meri je test razumljiv i kako može da utiče na različite profile preduzetnika.

Ovim putem vas pozivamo da date svoj doprinos i uradite anketu koja će biti otvorena do 17.10.2019. godine.

Nadamo se da ćemo dobijenim podacima moći lakše da ukažemo na mane i propuste testa i da ćemo njima pokazati stav zajednice. Pridružite se, iskažite svoje mišljenje i popunite anketu.

13 comments

  1. Meni su jasna prva 3 kriterijuma, dok ostalih 6 nisu. Kao frilenser na Upworku hteo sam da se registrujem kao paušalac, ali sada nisam siguran šta mi je činiti. Ako razrešim misteriju da li ja prolazim test verujem da ću posle znati. Dakle,
    1) ko je meni poslodavac?
    2) ko preuzima rizik mog poslovanja?
    3) kako se računa radni dan i kako da znam koliko dana radim?
    4) kada pišem propouzale da li se to računa u radni dan? Ko to može da dokaže koliko dana ja to radim, ako je odgovor da? Ko može da dokaže koliko dana radim fixed price poslove?
    5) da li mi je zabranjen rad s drugima ako mi Upw ne dozvoljava da s klijentima radim van Upw?
    6) ko radi sam: ja ili moj klijent? Ko ima tim ljudi, ja ili klijent? I opet, ko mi je klijent?
    7) da li je Upw recruiter i da li je moj poslodavac objavio oglas? Gde je objavio? Može li poslodavac (UPW) da objavi oglas sam sebi, jer se on oglašava na Upw?
    8) više od 70% mojih prihoda dolazi sa Upw, ali ko mi je poslodavac? Krajnji klijent ili Upw?
    0) da li ja kao frilenser koji veliku većinu poslova radi preko Upw mogu da prođem kriterijume?

    1. Upravo su ova pitanjana koja želimo da ukažemo ovom anketom. Jedino što je do sada spomenuto je da će se Upwork posmatrati kao posrednik, a ne kao klijent, tj. krajnji korisnik se posmatra kao vaš nalogodavac i u odnosu na njega vršite test samostalnosti. Kako je najavljeno test ćete vršiti samostalno, a na koji način će Poreska uprava vršiti kontrole i moći da ospori vašu prolaznost, još uvek nam nije poznato. U suštini bi trebalo da prolazite test, ali s obzirom da nam još dosta stvari nije poznato niko to ne može da garantuje. Pratite novosti i dešavanja i podelite svoje mišljenje.

  2. Kao i za sve gde bi država da „zavede reda“ potpuno je promašena poenta i najverovatnije će biti kontraefektivno. Za sve neetičke radnje koje bi oni da spreče i iskorene već postoje odlična zakonska rešenja po kojima može da se istera pravda i zavede red sasvim fino.

    Dakle:

    a) Ukoliko je sporno to što neko kao preduzetnik umesto kao konvencionalni zaposleni radi za stranog pravnog subjekta: Zašto koji đavo bi to bilo sporno? Pa kako drugačije da radi? Da ga američka firma zaposli? Da se preseli u Ameriku/Englesku/Nemačku? Al zar ne znaju onda bi od svakog takvog rešenja korist imali pre budžeti tih zemalja a ne naše? Šta je u takvim angažmanima sporno? Ko je tu lud? Znači, donosim ti u zemlju pare i legalno plaćam porez i doprinose na to, a od onog što ostane trošim ovde i opem plaćam PDV i akcize i ko zna šta sve ne… A ti oćeš još jer ti malo toliko koliko mi već otkidaš? OK. Izvoli – ubij mi tu mogućnost i onda nema da vidiš ni to što sad ubiraš. Prosto ko pasulj. Pa sad – iz kog razloga nebitno – da li ću ja da izgubim tog klijenta/mali broj stalnih klijenata jer sam preko noći postao nekonkurentan…da li ću da se stvarno preselim negde u emigraciju…da li ću da pređem onda u sivu zonu umesto da poslujem legalno…. Al ako mi zabraniš da radim kao do sad – šta je tu benefit?

    b) Ukoliko je sporno to što neko kao preduzetnik umesto kao konvencionalni zaposleni radi za domaćeg pravnog subjekta: ako je neko tu utajio porez tako što je umesto da zaposli 50 ljudi potpisao ugovore s 50 paušalaca, a vrti ogromne pare i ima korporativno sedište u nekoj fensi poslovnoj zgradi gde svi ti preduzetnici rade za njega i ne znam ni ja šta…i sve te svoje saradnike u svemu tretira kao zaposlene a ne kao zasebna pravna lica – teretiš ga onda lepo za utaju poreza i slične vidove privrednog kriminala. Sve to već može po postojećim zakonima. I ne samo to nego ako ima osnova može i za prevaru / lažno navođenje podataka / lažno predstavljanje / dovođenje drugih lica u zabludu…..to sad već zavisi od slučaja do slučaja….ako ima možda negde i elemenata krivice – može i po Krivičnom zakoniku da se odgovara…prinuda, ucena, radna eksploatacija, kako već ide – to bi znali tužioci…šta god je već tu sporno – privredna društva imaju odgovorna lica pa nek odgovaraju… Državni organi mogu nad bilo kime da sprovedu inspekcijski nadzor i/ili istragu i utvrde činjenično stanje. Za sve te stvari već postoje zakoni i apsolutno nema potrebe da ukidaš paušalno oporezivanje i ubijaš mogućnost regularnim malim preduzećima da budu oporezovana kao i do sada… Nikakvi „testovi samostalnosti“ neće umanjiti neetičko postupanje i zaobilaženje propisa od strane kolovođa takvih priča. A izmenom načina oporezivanja onih koji su praktično sa druge strane u svim tim spornim obligacijama – time se ništa neće postići suštinski. Svakako ne ništa dobro. Problemi se tako ne rešavaju.

    A i ne vidim zašto je to nužno problem. Znači, praktično: Ja uzmem i uđem u dugoročnu saradnju sa nekime ko ne želi da me zaposli. To što ne želi je njegova poslovna odluka. Kao što je moja to da li ću ja da prihvatim takav aranžman ili neću i pod kojim uslovima. I da li ću da radim samo taj angažman ili ću da paralelno radim i druge stvari za koje sam sposoban, mimo toga…da li imam potrebe…da li imam ambiciju da radim i zaradim više…slobodu svakako imam – ako odlučim da neću i da od tog jednog angažmana ću da živim – to je opet moja odluka kao preduzetnika. I ne vidim zašto ne bih imao slobodu da odlučujem o svojem sopstvenom životu i radu. Novi kapital se generiše stupanjem u dobrovoljne transakcije sa drugim licima. I dokle god su dobrovoljne za obe strane – trebalo bi da ih stimulišeš i zakonskim promenama legalizuješ ukoliko nisu baš po volji. A ne odmah – daj zabrani. Skup svih takvih transakcija među licima na makro nivou je ekonomija. Zašto radimo na štetu sopstvene ekonomije? Ali dobro, svi ti koji kroje sudbinu našem društvu uglavnom nisu nikad u životu zarađivali za sebe, odakle bi oni to mogli znati.

    U svakom slučaju umesto da osnaže male biznise oni bi da ih uguše zabranama, nametima, otežanjima, represijama. Klasična srpska politika i strategijsko planiranje.

  3. Imam IT preduzetnicku radnu koja radi preko 8 godina za vise klijenta.
    Najveci klijent mi ostvaruje manje od 25% ukupnog prometa. Domaci klijenti mi ostvaruju oko 60% prometa, a inostrani oko 40% ukupno prometa. I sa te strane nemam problem sa testom samostalnosti.
    Preduzetnicku radnu sam otvorio iz radnog odnosa, tj. zaposlen sam za stalno u firmi AAA gde primam platu i gde sam prijavljen.
    Ono sto mi je predstavlja nedoumicu, je sto se medju mojim klijentima nalazi i firma AAA gde sam zaposlen (firma AAA ucestvuje oko 20% u ukupnom prometu moje preduzetnicke radnje) tj. oni koriste program-software koji sam ranije razvio i njima naplacujem mesecno koriscenje i odrzavanje programa.
    Dogovor sa firmom AAA je da se to koriscenje naplacuje kroz mesecne fakture za koriscenje i odrzavanje programa, nezavisno od tog sto sam zaposlen kod njih.
    Sada meni nije jasno da kako da odgovorim na pitanja iz testa samostalnosti a koja se ticu radnog vremena, koriscenja prostorija, i dr. s obirom da sam u stalnom radnom odnosu u firmi AAA?
    Firma AAA nije iz IT delatnosti vec nesto sasvim drugo.
    Pozdrav,

    1. Dragi Janko,

      Još uvek ne znamo ništa zvanično, ali pretpostavka je da će se saradnja sa firmom u vidu korišćenja softvera i ona koja je definisana ugovorom o radu, posmatrati odvojeno. Međutim, još uvek su ovo samo predlozi izmena zakona i ne znamo kako će konačan test izgledati i da li će se njima obuhvatiti i specifični slučajevi poput vašeg.

  4. Poštovani,

    Pitanje: da li se ovo odnosi i na preduzetnike koji su osnovali preduzetničku radnju iz radnog odnosa kod drugog poslodavca? Naravno, oporezivanje je paušalno.

    Hvala,

    Marko

    1. Poštovani, ako mislite na test samostalnosti on će se odnositi na sve preduzetnike, radni odnos ne utiče na to. Ukoliko pitate da li možete da uradite našu anketu – naravno, želimo da vidimo i vašu perspektivu. Slobodno se uključite u istraživanje 🙂

  5. Problem se sustinski svodi na neprecizno definisanje uslova iz testa i na potencijalno samovoljno tumacnje od strane inspektora.

    Npr. sta znaci 130 dana godisnje? Ja klijentu naplacujem po radnom satu. Klijent mi povremeno daje zadatke u trajanju od par dana do mesec dana ili vise. Ako jednog dana radim 16h za klijenta jel se to racuna kao jedan dan ili dva dana? Ako sam posao zavrsio u roku od mesec dana, ali sam istovremeno radio i za drugog klijenta kako se to racuna, koliko je to dana za tog jednog klijenta? Jel radni dan 8h pa onda broj radnih sati podelim sa 8 i dobijem radne dane? Ja nemam definisano radno vreme niti dane. Radima kad imam posla, kad hocu i koliko hocu. Koliko radim toliko para dobijem – imam pravo na to. Ovde se izmedju redova pretpostavlja da svi rade 8h, 5 dana u nedelji, moj posao nije takav i ne zelim da bude takav. Zato sam preduzetnik, a ne zaposljeni.
    Ako klijent recimo 4 puta u godini dana posalje zadatak na kome radim po mesec dana jel se to racuna da sam cele godine radio za njega ili samo ta 4 meseca? Jel moram da imam ugovor za svaki zadatak posebno? Jel ugovor o trajnoj tehnickoj saradanji automatski znaci da radim vise od 130 dana za jednog klijenta?
    Sta sa zadacima od po par dana za koje ni nemam ugovor?
    Sta se desava kad se ugovori fiksna cena za ceo projekat bez definisanja radnih dana ili sati? Ja mogu da ugovorim da projekat traje 7 meseci, ali u tom periodu zbog obaveza prema drugim klijentima efektivno na projektu radim recimo 100dana po 8h. U fakturi ne stoji broj radnih sati jer je ugovorena cena za ceo projekat. Kako ce to da se tumaci?

    Gomila pitanja koja samo ilustruju koliko su stavke iz testa u ovom obliku nedorecene. Ima ih jos 8…

  6. Jedna od stvari koja je ovde jako bitna je ta da meni nije jasno kako poreska uopste ovo moze da iskontrolise i sprovede u delo na ogroman broj preduzetnika u zemlji. U malim sredinama i postoji odredjeni broj inspektora , ali npr. u Beogradu je to nemoguca misija. Utvrditi stvarno stanje na ovaj nacin je nemoguce. Ovo ce biti jos jedan od onih zakona koji ce stupiti na snagu i nikada nece zaziveti u praksi.

  7. Bio sam u radnom odnosu 10 godina, dogovorili smo raskid saradnje, ali mi je ta firma ostala klijent iz nekih specificnih razloga. Sad imam situaciju da su mi oni dali njihov telefon preko koga im kontrolisem neke procese svaki dan, ali to traje 15 minuta dnevno (uz jutarnju kafu) i oni su mi ispod 10% prihoda.
    Da li za njih radim vise od 130 dana ili ne?

    1. Poštovani,

      Nažalost ne znamo kako će Poreska uprava posmatrati ovaj kriterijum, ali čak iako ovaj kriterijum ne prolazite proverite kako stojite sa ostalim kriterijumima. Jasno da prolazite ovaj koji se odnosi na 70% prihoda kod jednog nalogodavca.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *