Kako posluju frilenseri: Austrija

*Ovaj tekst izrađen je u sklopu informativno-edukativnih aktivnosti kampanje „Popravi sistem – znanjem do promena“

Frilenseri su važna zajednica i deo privrede svakog društva, odnosno države. Broj ljudi koji se odlučuju za frilensing je u stalnom porastu. Međutim način na koji oni posluju su drugačije uređeni u različitim državama. Istraživali smo na koji način posluju frilenseri u drugim državama, kako bismo mogli da uporedimo različite prakse.

Frilenseri u Austriji

Popularni i najplaćeniji sektor frilensa u Austriji su: marketing, upravljanje poslovnim projektima, veb razvoj, društveni mediji, grafički dizajn… Frilenseri se mogu baviti: muzikom, novinarstvom, filmskim stvaralaštvom, fotografijom, planiranjem događaja. Frilenseri u Austriji su sami odgovorni za plaćanje poreza i doprinosa za socijalno osiguranje. Pogledajmo kolike troškove mogu da očekuju.

Troškovi poslovanja frilensera u Austriji

Možemo videti da procenat koji se odvaja za porez raste sa visinom prihoda, dok se procenti doprinosa ne menjaju. Jedini izuzetak je za prihod od 400 evra (u našem primeru), gde se ne plaćaju ni porez ni doprinosi.

Registracija

Frilenseri u Austriji moraju dobiti poslovnu dozvolu da bi legalno obavljali poslove. To znači da se registruju, kako bi dobili licencu, i to u opštinskim ili okružnim kancelarijama.

Poslovi za koje nije neophodna licenca, spadaju u kategoriju „novih samozaposlenih radnika“ (npr. pisci, konsultanti, prevodioci, psihoterapeuti). Glavna razlika između frilensera i „samozaposlenih radnika“ je u tome što se frilenseri pridržavaju zahteva svojih klijenata, a „samozaposleni radnici“ mogu samostalno da vode posao.

Frilenseri i porez

Austrijski sistem oporezivanje frilensera zasnovan je na progresivnim stopama oporezivanja. Drugim rečima, što se više zarađuje, platiće se veći porez. Ukoliko je godišnji prihod frilensera manji od 11.000 evra (916 evra mesečno), oslobođeni su plaćanja poreza.

Porez na dohodak za frilensere (odnosi se na zaradu na godišnjem nivou):

  • 0- 11.000 evra 0%
  • 11.000- 18.000: 25%
  • 18.000- 31.000: 35%
  • 31.000- 60.000: 42%
  • 60.000- 90.000: 48%
  • 90.000- 1.000.000: 50%
  • Preko 1.000.000: 55%

U Austriji frilenseri podnese izveštaj o porezu na dohodak kako bi se izvršila godišnja procena. Ukoliko je uplaćeno više poreza nego što je bilo potrebno, novac će biti vraćen.

Austrijski poreski sistem uzima u obzir i posebne troškove, koji se odnose na troškove rada, tako da je moguće u tom slučaju dobiti povrat poreza. Ovo se dobija tako što pojedinac popuni prijavu u poreskoj upravi.

Ako godišnji prihod frilensera bude iznad 30.000 u obavezi je da plati i porez na dodat vrednost (PDV). Za tu svrhu se dodeljuje identifikacioni broj, poznatiji kao UID.

Frilenseri i doprinosi

Frilenseri i „samozaposleni radnici“ moraju da prijave svoje prihode Instituciji za socijalnu sigurnost za trgovinu i industriju (Sozialversicherung der Gewerblichen Wirtschaft) kada njihov prihod poraste iznad određenog praga. Tada su obavezni da plaćaju:

  • zdravstveno osiguranje,
  • penzijsko osiguranje
  • osiguranje u slučaju nezgode.
  • osiguranje u slučaju nezaposlenosti – ova mogućnost je uvedena od 1. januara 2009. godine.

Ukoliko ostvaren prihod ne prelazi 5.256 evra (438 evra mesečno), frilenser je oslobođen plaćanja doprinosa, ako ujedno ne obavlja ni jednu drugu poslovnu aktivnost i nema drugi izvor prihoda.

U 2020. primenjivane su sledeće stope za obračun doprinosa:

  • zdravstveno osiguranje: za fizičke radnike, frilensere, samozaposlene: 7,65%
  • osiguranje u slučaju nezgode: 1,2%
  • osiguranje u slučaju nezaposlenosti: 6%
  • penziono osiguranje: frilenseri: 22,8%, „ novi samozaposleni“ 18,5%

Pored toga frilenseri plaćaju i 0,5% svog bruto dohotka kao doprinos Komori rada.

U primerima našeg obračuna vidimo da za mesečni prihod od 400 evra, odnosno 4.800 evra godišnje, frilenser ne plaća ni porez (granica je 11.000 evra), ni doprinose (granica je 5.256 evra). To znači da do prihoda od 438 evra mesečno frilenser neće imati nikakve obaveze, a nakon toga može imati samo obavezu plaćanja doprinosa (37,7%) ostvarenih prihoda. Ukoliko frilenser zarađuje više od 11.000 evra godišnje (nešto više od 900 evra mesečno) počinje da se obračunava i porez, čiji procenat raste sa visinom prihoda.

U prethodnim tekstovima, mogli smo da se upoznamo sa praksom Italije, Velike Britanije i Nemačke. Svaka od ovih država ima određen limit do kojeg se ne obračunavaju porez ili doprinosi.

U cilju poboljšanja sistema oporezivanja fizičkih lica koja rade sa inostranstvom i pronalaženja rešenja za trenutnu situaciju, Srbija u pokretu je započela kampanju Popravi sistem – znanjem do promena, koju je podržao i Pausal. Pored insistiranja na usvajanju prelaznih i nakon toga trajnih rešenja, fokus kampanje biće na informisanju i edukaciji zajednice. Pozivamo vas da se priključite kampanji, kao i da nam pišete u komentarima o kojim temama vezanim za poslovanje frilensera biste voleli da saznate više. Da pratite novosti vezane za kampanju prijavite se ovde.

4 comments

  1. Nejasna Vam je ova tabela ‚‚Troškovi poslovanja frilensera u Austriji‚‚. Znači da neko ko zaradi 1000e u Austriji treba da plati 631,5e poreza i doprinosa što znači da mu ostaje 368,5e. Gde je tu logika? Manje nego da je inkasirao 400e na koji ne plaća porez?
    !

    1. Tako je, prema informacijama do kojih smo mi uspeli da dođemo. Treba imati u vidu da se oporezivanje posmatra na godišnjem nivou, a da su u tabeli obračunati mesečni prihodi, tako da su svakog meseca isti.

    1. Dragi Darko,

      Tako je, do 11.000 godišnje se ne plaća porez. Mi smo prikazali mesečni prihod, pod pretpostavkom da svakog meseca primate isti iznos. Tako ako primate 400 evra mesečno, godišnje prihodujete 4.800, pa ne plaćate ništa. S druge strane s mesečnim prihodima od 1.000 evra godišnje prelazite granicu i plaćaju se porez i doprinosi.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *