Zasto je pogrešno reći da 99% frilensera nije platilo porez?

U većini medija danas imate priliku da pročitate kako 99% frilensera nije platilo porez.  Ova informacija nije potpuna, zbog čega se s njom lako manipuliše.

Situacija u kojoj su se našli srpski digitalni radnici navela je veliki broj medija da pišu o ovoj temi. Iako smatramo da je to pozitivna reakcija, ujedno želimo da naglasimo da je veoma važno da se o položaju digitalnih radnika izveštava objektivno i sa proverenim informacijama. 

Naime, digitalni radnici u Srbiji, mogu poslovati na više načina. Informacija da 99% frilensera nije platilo porez odnosi samo na one frilensere koji posluju kao fizička lica. Dakle, nije tačno da 99% ukupnog broja frilensera nije platilo porez, već da to nije činio deo njih koji posluju kao fizička lica. Informacija prezentovana na taj način nije korektna prema onima koji su rešili da registruju svoje poslovanje, a čiji broj nije zanemarljiv.

Zasto informacija da 99% frilensera nije platilo porez nije ispravna?

Da bismo bili jasniji u svom objašnjenju moramo prvo da objasnimo pod kojim uslovima digitalni radnici mogu poslovati u Srbiji. Ukoliko ste digitalni radnik, imate mogućnost da poslujete na 3 načina i da to bude legalno. To su: poslovanje kao fizičko lice, registrovanje kao preduzetnik (paušalac ili knjigaš) ili pak da se registujete kao doo društvo. Kako ćete se registrovati i koji oblik vam najviše odgovara, zavisi od više faktora – očekivanih prihoda, načina na koji želite da poslujete i razvijate poslovanje… 

U istraživanjima Centra za istraživanje javnih politika iz 2018. godine, i istraživanja NALEDA iz 2020. godine možemo videti na koje načine su poslovali digitalni radnici u Srbiji, odnosno koji model poslovanja su birali.

Zaključci istraživanja

Centar za istraživanje javnih politika došao je do zaključka da: 

  • 29% digitalnih radnika posluje kao preduzetnik
  • 2% ima doo
  • 23% su već zaposleni, što znači da su osigurani po drugom osnovu
  • 19% su nezaposleni
  • 27% neaktivni

Dve godine kasnije, istom temom se bavio i NALED, i došao do zaključka da:

  • 25,29% digitalnih radnika posluje kao preduzetnik
  • 57,18 kao fizičko lice
  • 0,29% preko registrovane preduzetničke radnje drugog lica (prijatelja, rođaka)
  • 10,36% nije primenljivo
  • 6,61% drugo

Iz ovih istraživanja možemo zaključiti da postoji deo frilensera koji su registrovani (kao preduzetnik ili doo društvo) i deo koji posluju kao fizička lica. Frilensing je način rada, koji se u Srbiji može realizovati na načine koje smo naveli. Dakle, kada kažemo frilenser ne smemo misliti samo na fizičko lice koje se bavi frilensingom, već na sva fizička i pravna lica koja se njime bave. Ova istraživanja su dokazi da nisu svi digitalni radnici poslovali kao fizička lica.

Kako se obaveštenje Poreske uprave odnosi samo na fizicka lica, dolazimo do zaključka da je ispravno reći da 99% frilensera koji su poslovali kao fizička lica nisu platili porez i dopirnose. To znači da je određeni procenat digitalnih radnika ipak odlučio da se registruje, kao preduzetnik ili doo i na taj način plaća porez i doprinose. Njihove obaveze su na drugačiji način uređene i nisu tema ovog obaveštenja Poreske uprave.

Treba naglasiti da trenutno ni jedan način poslovanja koji frilenseri imaju na raspolaganju nije pogodan za frilensere koji tek započinju svoje poslovanje i imaju male prihode. Ako za primer uzmemo prihod od od oko 50.000 dinara kada se oduzmu troškovi digitalnim radnicima ostaje zarada manja od minimalca. To možete videti na uporednom kalkulatoru Pausala, kada u polje „mesečni prihod“ unesete prihod od 50.000 dinara. Drugim rečima, digitalni radnici kada počinju svoje poslovanje su prinuđeni da posluju u svoj zoni. Ovo je propust države, koja je spora u svojim reakcijama i još uvek ne prepoznaje potencijal poslovanja digitalnih radnika. 

One comment

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *