Kakvo god rešenje bude doneto, jedna strana neće biti zadovoljna

Od kada je objavljeno obaveštenje Poreske uprave o kontroli uplata iz inostranstva u prethodnih 5 godina, o frilenserima se svakodnevno polemiše. Nedavno je Vlada Republike Srbije iznela Predlog za regulisanje njihovih obaveza za prethodni period, ali se postavlja pitanje da li je to rešenje pogodno i za koga, na koji način utiče na frilensere, ali i druge poreske obveznike, da li je rešenje u skladu sa propisima i koje izmene bi mogle da se naprave…

O svemu ovome, kao i o našem predlogu da se frilenseri sa niskim primanjima budu oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa u prethodnih 5 godina, sa nama je razgovarao Đerđ Pap, poreski savetnik i potpredsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije.

Da li možete da nam date komentar na predlog vlade za rešenje situacije o oporezivanju frilensera 5 godina unazad? Da li je država ranije izlazila sa ovakvim predlozima?

Za početak, moram da citiram jednog mog dobrog prijatelja i poreskog savetnika koji je u vezi ove problematike nedavno izjavio da „kakvo god rešenje bude doneto, jedna strana neće biti zadovoljna„. I to je velika istina. Ali da bi mogli objektivno da sagledamo ponudu Vlade, hajde da se podsetimo sa kojih  „pozicija“ su pregovaračke strane ušle u pregovore.

Sa jedne strane država oličena u svojim predstavnicima (ministra finansija i direktora Poreske uprave) su smatrali da „nema popuštanja“ i da se sve poreske obaveze moraju platiti prema propisima koji su važili u vreme ostvarivanja prihoda. To bi značilo plaćanje poreza i doprinosa (u najgorem slučaju) u visini od oko 80% na neto ostvareni prihod.

Frilenseri, opet, legalno organizovani u svoje udruženje su u pregovore ušli sa početne pozicije da oni nisu znali za postojanje obaveze plaćanja bilo čega na njihove prihode a takođe i da nemaju iz čega da plate te obaveze. To bi, sa njihove strane, značilo da država treba da odustane od naplaćivanja poreza i doprinosa „iz prošlosti“ a da iste naplaćuje počev od polovine oktobra meseca 2020. godine kada  je izdala saopštenje koje je izazvalo celu ovu buru.

Posle pregovora, obavešteni smo da Vlada nudi frilenserima odlaganje plaćanja zaostalih poreza i doprinosa na 10 godina, opraštanje kamate za proteklih 5 godina i povećanje „normiranih troškova“ sa 20% na 43%. Frilenseri su pak, prema mojim saznanjima ostali na  početnoj poziciji. Dakle da obaveze plate počev od sredine oktobra meseca. Ovo su bar bile informacije dostupne javnosti.

Ako bih komentarisao svaki od predloga Vlade, moram reći:

  1. Da je država u prošlosti relativno često koristila meru opraštanje kamate na dužne obaveze. Zadnji put to je bilo 2012 i 2014 godine kada je to uradila svim dužnicima izmenom odgovarajućih zakona. Osim ovih „vanrednih opraštanja“ u poreskom sistemu postoji pogodnost da zajedno sa mogućnošću dobijanja odlaganja plaćanja obaveza poreski obveznik dobije i oproštaj polovine dužne kamate;
  2. Odlaganje plaćanja obaveza na mesečne rate u periodu od 10 godina nikad nije postojalo u poreskim propisima Republike Srbije. Trenutni maksimalni rok za odlaganje plaćanja poreskih obaveza je 60 mesečnih rata (što bi značilo rok od 5 godina), i
  3. Konačno, povećanje „normiranih troškova“ sa 20% na 43% je značajan ustupak koji ima veoma očigledan i konkretan uticaj na poreske obaveze. Matematika govori da bi prema sada važećim „normiranim troškovima“od 20% (u najgorem slučaju) frilenser na svoj neto prihod od 1.000 dinara platio 806,40 dinara. Ukoliko bi „normirani troškovi“ bili povećani na 43% obaveze frilensera na 1.000 dinara neto prihoda bile bi (u najgorem slučaju) 466,40 dinara. Radi upoređenja, prema sada postojećim propisima obaveze na zarade radnika su oko 62% na neto prihod, a obaveze preduzetnika koji vodi poslovne knjige (a nije oporezovan ličnom zaradom) iznose oko 47%.

Šta biste vi dodali toj ponudi? Da li mislite da je napravljen neki iskorak u odnosu na praksu države iz prethodnih godina?

Ne bih rekao da bih ja imao šta dodati ili oduzeti od ponude Vlade, pre bih razmotrio šta je to što je teoretski moguće uraditi u pravcu daljeg smanjivanja obaveza frilensera. Pošto je očigledno da je za postizanje dogovora to glavni uslov. Dakle, teoretski, mogla bi se smanjiti stopa poreza (koja je sada 20%), doprinosa PIO (25,5%) i doprinosa za zdravstvo (10,30%). Osim toga, opet teoretski, mogao bi se povećati i procenat „normiranih troškova“ i za više od sada predloženih 43% što bi, naravno, imalo isti efekat kao i smanjenje stopa poreza i doprinosa. Zajedničko za sve ove teoretske opcije jeste da bi zahtevala izmenu odgovarajućih odredaba zakona sa „retroaktivnom“ primenom što bi kršilo ustavnu odredbu da „zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo“ (član 197. Ustava Republike Srbije). 

Da li je napravljen neki iskorak na praksu države iz prethodnih godina? Ne bih rekao. Ustvari, država bi davanjem ustupaka vezanih za retroaktivno povećanje „normiranih troškova“ kao i eventualnim smanjenjem ili opraštanjem poreza i doprinosa za frilensere nastavila svoju politiku povremenog povlađivanja onima koji obaveze neredovno ili uopšte ne plaćaju što je dugoročno gledano vrlo opasna stvar za javne finansije. U poresko-pravnoj teoriji je dokazano da bilo koje povlađivanje onima koji neredovno plaćaju obaveze smanjuje broj onih koji obaveze dobrovoljno i redovno izmiruju. A cilj svake države i svake poreske politike jeste dobrovoljno plaćanje poreskih obaveza od strane što većeg broja poreskih obveznika. Iako su bili u pitanju drugačije vrste ustupaka od onih koji su danas u igri za frilensere, sećam se značajnih ustupaka koje je država dala 1993, 1999, 2012 i 2014 godine. I koji (blago rečeno) sigurno nisu pozitivno uticali na poresku disciplinu.

Da li je otplata na 10 godina u redu?

Svaki rok otplate pa i onaj od 10 godina je u redu ako Narodna Skupština usvoji zakon u kome će to biti propisano. Naravno, takav rok bi bio u redu samo onda ako bi jednako važio za sve poreske obveznike a ne samo frilensere.

Da li smatrate da je u redu da frilenseri plaćaju doprinose, iako im se ne uračunava u staž i nisu koristili zdravstveno osiguranje? Da li smatrate da bi bilo u redu da se oslobode plaćanja zdravstvenog osiguranja budući da nisu imali pravo da ga koriste?

Pitanje plaćanja doprinosa za zdravstvo (pa i doprinosa za penzijsko osiguranje) frilensera je veoma kompleksno pitanje. I zaista se ne može pojednostaviti kako se to ponekad pokušava. Za razliku od poreza koje se u poresko-pravnoj teoriji definiše kao „nedobrovoljno plaćanje državi koje nije praćeno protivuslugom“ doprinosi su javni prihodi na osnovu čijeg plaćanja se stiču i određena prava (npr. pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu). Po obaveznosti njihovog plaćanja ne razlikuju se od poreza, ali isto tako na obaveznost plaćanja ne utiče činjenica da li se prava iz tog osiguranja koriste ili ne koriste.

Lično poznajem veliki broj ljudi (i ja sam među njima) koji ne koriste godinama ili decenijama svoja prava na zdravstvenu zaštitu iako su taj doprinos redovno plaćali. I tu dolazimo do pitanja „kompleksnosti problema“. Jer za razliku od onih koji su mogli, a nisu koristili prava iz socijalnog osiguranja, frilenseri iako ih država zadužuje doprinosima, ta prava ne mogu koristiti čak i kada bi hteli. Smatram da je ovo jedna od anahronosti postojećih zakonskih odredaba na koje sa pravom ukazuje zajednica frilensera.

Zakonske odredbe koje su donete gotovo pre 20 godina nisu mogle predvideti specifičnosti koje su se desile u proteklih recimo 7-8 godina. Ali je svakako dužnost države bila da prepozna novine u načinu ostvarivanja prihoda tolikog broja ljudi mnogo ranije i da kroz odgovarajuće izmene propisa normira „novu realnost“. Kao što je to npr. uradila u najnovijim izmenama zakona u vezi sa „bitkoinom“. Iz tog razloga, iako se to protivi, kao što sam rekao, osnovnim postulatima prava o retroaktivnom važenju propisa, smatram da ima neke pravičnosti u tome da se frilenseri oslobode plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranja sa tim da je to moje mišljenje kao „običnog“ čoveka, a ne poreskog savetnika. Ako mogu te dve stvari da razdvojim.

Za plaćanje doprinosa za penzijsko osiguranje mislim isto to. Dakle da treba iznaći takvo rešenje koje bi obezbedilo da frilenseri ili ne plaćaju taj doprinos ili ako ga plaćaju da imaju prava iz penzionog osiguranja. Naravno, ovo se odnosi samo na neko buduće rešenje. Po sadašnjim propisima nema dileme da je plaćanje tih doprinosa obavezno za ovu kategoriju poreskih obveznika iako po tom osnovu ne mogu ostvariti neka prava.

Šta mislite o našem predlogu da svi frilenseri koji su zaradili do 40.000 dinara budu oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa?

Vaš predlog, u postojećim propisima, ne postoji ni za jedan oblik oporezivanja zarada odnosno prihoda. Zapravo, postoje u nekoj meri kod zarada zaposlenih radnika. Poreza na zaradu oslobođen je iznos od 18.300 dinara, ali se doprinosi plaćaju i na taj iznos. Zapravo, čak i ako poslodavac evidentno ne isplati zaradu svom zaposlenom, dužan je da na iznos od 28.402 dinara obračuna  doprinose za socijalno osiguranje bez poreza. A iznos od 28.402 dinara je čak i manji od sa vaše strane predloženih 40.000 dinara, pa mislim da će biti teško da je država prihvati.

Problem oporezivanja prihoda od 200-300 evra kod frilensera je zaista poseban problem koji zahteva traženja adekvatnih inovativnih rešenja. Mislim da je to moguće rešiti ukoliko se donese obećani zakon o fleksibilnim oblicima rada koji bi predvideo neku specifičnost u obračunu obaveza za prihode relativno malog iznosa. Ali mislim da nije realno očekivati da se bilo koji iznos prihoda oslobodi svih davanja (i poreza i doprinosa).

Da li smatrate da bi bilo u redu da se i u budućem zakonodavstvu primeni prag do kog se neće plaćati porez ili doprinosi? Kako bi ovo uticalo na postojeće modele poslovanja?

Uvođenje nekog praga do kog se ne bi plaćali porezi i doprinosi za SVE prihode i zarade građana i zaposlenih lica mislim da je nerealno očekivati. Iako nemam egzaktne podatke o tome, iskustveno mogu reći da i sada veliki broj privrednih subjekata isplaćuje svojim zaposlenima minimalnu zaradu (iznos od oko 29.500 do 33.800 dinara, u zavisnosti od broja radnih dana u mesecu) što znači da na taj iznos uplaćuje i porez i doprinose. I na tako malu zaradu prihodi budžeta (i institucija socijalnog osiguranja) su značajni i mislim da se niko od njih ne može odreći u ovom trenutku tog prihoda tako što će se uvesti neki prag koji je značajno drugačiji od sadašnjeg.  Za privredne subjekte ovakvo rešenje bi bilo i značilo značajno rasterećenje od obaveza koje plaćaju. Ali, kao što sam rekao mislim da se to ne može desiti.

8 comments

  1. „Konačno, povećanje „normiranih troškova“ sa 20% na 43% je značajan ustupak…“

    To vec postoji godinama, za autorska dela. Ali postoji i naplata penzijskog i zdravstvenog osiguranja na koje frilenseri nemaju pravo…

  2. Sve ovo je sjajno ali i dalje ne razumete da resavate problem 21. veka metodama iz 19 veka. Sa pravne tacke gledista ste verovatno u pravu, kazem verovatno jer nisam pravnik, ali su svojevremeno postojali zakoni koji su postavljali Jevreje van zakona i time omogucili holokaust. Ova situacija ionako nije nista drugacija od pogroma.

  3. Zbog ovakvih strucnjaka ova jadna zemlja ostaje bez 40 000 ljudi godisnje. Ajde osvestite se malo, izadjite iz partijske ljusture. razmislite sta ce se desiti sa frilanserima kad ljudi plate taj vas izmisljeni porez. Svima ce njima pomoci roditelji, prijatelji, prodace imovinu, jer niko nece da dozvoli da mu dete padne u duznicko ropstvo. Da li mislite da ce i jedan frilenser ostati u zemlji, kao i da ce oni koji su otisli zaboraviti sta im je ucinila “Majka Srbia“ na pravdi boga. Ostace vam njihovi roditelji, rodbina i ostali koje su oni izdrzavali. Na putu ste da pokrenete seobu Srba u rangu Arsenija III Carnojevica. Svaka vam cast “Strucnjaci“ Pare da vam vrate sto ste se skolovali.

  4. Posle svega sto sam procitao, ceo tekst se moze srociti na:

    „Ne nije uredu, arhaicno je i glupo, ali mi plati.“

    Ja da platim nesto za sta nisam imao pravo, nisam mogao da koristim NECU. Zasto dati pare na nesto sto ne mogu ni da koristim? To je kao da poklanjam svoj zaradjeni novac. Porez platiti je normalna stvar, a ako placam PIO i zdravstveno hocu da to i ISKORISTIM. Ja moram da dajem 35% zarade prethodnih 5 godina u prazno? Ma dajte molim vas! Koji normalan covek bi na to pristao?

  5. Gospodo poreski savetnici i gospodo ministri, ako pogledate u kalendar videćete da smo duboko zagazili u u 21. vek. U 21. veku ljudi ne daju novac ako ne mogu nešto da dobiju za uzvrat. Ako nema staža onda nema ni doprinosa. Oko toga nema razgovora. Nismo mi penzioneri pa da otimate kako vam pada napamet.

    I što se nama žalite da zakoni ne valjaju ako ste ih sami menjali i donosili? Posle 20 godina ste se setili da nije u redu da se plaća PIO bez da se dobije staž? Ne bi ste se stili ni sada da se nisu pojavili neki ljudi na ulici.

  6. Molimo Pausal da ne iznosi predloge u nase ime, kontraproduktivno je i za njih i za nas. Clanci na vasem blogu o stanju u drugim drzavama su informativni i predlog koji ste napisali je neprihvatljiv na mnogo nacina. Sami cemo se izboriti za svoja prava. Hvala!

  7. Katarina iz URIja je obrisala pod sa doticnim. Ovim akcijama drzave koja je NAMERNO cutala i sada dovela do ogromnog problema za ne tako mali broj njenog naroda je protiv ustavan. Ovakav tretman preko 100 000 zemlje koja ima 5.5mil rezidenata (7mil ukupno stanovnika) je katastofalan i poguban za jednu naciju.

    Moramo krenuti od osnove a to je da je poreska znala za sve prilive jer su banke bile u obavezi da dostavljaju podatke o tim prilivima. Zasto me neko nije kontaktirao i rekao, za ovaj priliv placas toliko i toliko poreza i drugih nameta, pa ti vidi isplati li se poslovati i ziveti u Srbiji? Zasto? Da sam dobio opomenu tada, verujte ovo ne bih ni radio u Srbiji sigurno. Nisam kriminalac niti zelim da izigram sistem o utaji nema ni reci i poreskoj je jasno. Imaju sve na dlanu i vecina nije ni pokusala da se krije. Zlonamerni ce reci pa nije posao poreske da upozorava. Kako nije? Da je nekoliko slucajeva tu i tamo pa da kazemo da je tako. U ovom slucaju se radi o 100 000 ljudi (podatak iz 2018, zamislite koliko je bilo 2020) a to ne moze da prodje ne primeceno. Ako poreska ne vidi godinama tih 100 000 ljudi i njihove prilive takva poreska ne treba ni da postoji takav primer ne postoji u normalnom svetu. Tako da, ako mi je receno sta i kako (tu dolazimo do paradoksa, poreska ne daje informacije, nisu u obavezi.. koga da pitam, knjigovodju koji nema nikakvu odgovornost za nastalu stetu u procesu poreske kontrole, sve kazne placam ja tako da knjigovodja moze i da radi sta hoce) dakle da mi je Srbija rekla sta i kako na vreme, ne bih ovo ni radio a ni ona (Srbija) ne bi videla taj novac kroz druge poreze, pdv, akcize, takse i namete koje sam tim novcem i placao.

    Doticni strucnjak ako je strucnjak onda treba da pogleda okruzenje i banana drzave kao Srbija. Smesno je to da smo napredni a samo mi nemamo definisan status za rad ovakve vrste u zakonu. Moze i da se prepise kao i test samostalnosti.

    Svi se busaju da imaju neku pamet i na odgovornim i ozbiljnim pozicijama su a kad trebaju problemi da se rese vidi se sva njihova pamet. Sutra da izbije rat, ovih 100 000 vecinom mladih ljudi nece braniti ovu zemlju to sam siguran eto vam penzioneri, strani investitori, digitalni nomadi i „vasa deca“ sa promo flajera, botovi!

    Sustina je da imamo 5 puta veci aparat drzavne administracije nego sto je potreban u doba digitalizacije i informacionog doba (previse papira i mnogo saltera koji postoje samo da opravdaju postojanje bez ikakve realne funkcije u drustvu i koristi. Zasto 5 ljudi radi ono sto moze 1 i na jednom mestu a o onima sto nista ne rade a primaju plate i pisu komentare, za njih poseban krug pakla). Mnogo je pijavica na mrsavom, zgoljavom telu koje je skoro na izdisaju (ljudi koji prave vrednost i donose u zemlju, privredjuju) a te pijavice moraju da odrzavaju glasacku masineriju. Pred kolapsom smo.

    Posto ste objavili clanak sa malo sirim pogledom na problem dodao sam jos par od nebrojano mnogo pogleda na realnu stvarnost i da nije to samo „porez“ vec urusen sistem, upropasceni zivoti, zdravlje i perspektiva mahom obrazovanog, snalazljivog dela populacije koje se neko lako odrice. Ljudi su ocaju i spremni na sve pa ko istera svoje.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *