KPO knjiga je poslovna knjiga koju vode paušalci. U njoj se vodi evidencija o ostvarenom prometu, i ta obaveza je regulisana članom 43. Zakona o porezu na dohodak građana.
Često dobijamo pitanja da li određeni priliv na račun treba da se upiše u KPO knjigu. Zato ćemo u nastavku pojasniti šta sve ulazi, a šta ne ulazi u ovu knjigu.
Šta se upisuje u KPO knjigu?
Jednostavno je – u KPO knjigu upisuju se samo izdate fakture (i/ili fiskalni računi). Za svaku uslugu koju pružiš ili proizvod koji prodaš, izdaje se faktura ili fiskalni račun, i to je ono što ulazi u KPO.
Knjiga se može voditi u papirnom ili elektronskom obliku, i evidencija se vodi posebno za svaku godinu. Bitno je napomenuti da paušalci ne beleže troškove – samo prihode.
A šta se ne upisuje u knjigu?
Za svaki priliv na računu mora postojati opravdanje, ali to ne znači da svaki priliv ide u KPO knjigu. Ako priliv stiže na osnovu pruženih usluga – to je prihod i mora da postoji faktura, a ona se upisuje u knjigu prihoda.
Međutim, na račun može stići i druga vrsta priliva, koji ne ulaze u KPO knjigu. Evo šta to može biti:
- Avansi – primljeni pre nego što je usluga izvršena. Iako su deo poslovanja, avansi se ne smatraju prihodima dok usluga nije završena i konačan račun izdat.
- Pozajmice – sredstva koja preduzetnik uplati na svoj račun nisu prihod, već ulaganje u posao.
- Podsticaji i subvencije – ako koristiš neku vrstu subvencija, državne pomoći ili podsticaja, to se takođe ne računa kao prihod i ne upisuje se u KPO knjigu.
- Krediti – kao i kod pozajmica, radi se o novčanom transferu koji nije prihod i za koji postoji ugovor kao dokaz.
Zašto nam je važna KPO knjiga?
Odgovor je prost – zbog praćenja ostvarenog prihoda i limita paušalnog oporezivanja. Postoje dva limita u okviru kojih paušalci moraju da posluju:
- Limit od 6 miliona – u kalendarskoj godini (od 01.01. do 31.12.)
- Limit od 8 miliona – u periodu od 365 dana (bilo koji period)
Prekoračenje bilo kojeg od ovih limita znači gubitak statusa paušalca, zato je važno redovno i precizno voditi evidenciju. Takođe, poreska uprava može tražiti kontrolu ako prilivi na računu prelaze limit, i tada će upravo KPO knjiga biti ključni dokument kojim se potvrđuje da je prihod manji od limita.
Da bismo ti olakšali administrativni deo poslovanja, pausal.rs automatski prati limite i generiše KPO knjigu. U svakom trenutku znaš koliki su ostvareni prihodi, a KPO knjizi ne moraš da razmišljaš – ona će ti uvek biti dostupna. Potrebno je samo da izdaješ fakture. Registruj se i probaj 15 dana besplatno ili zakaži besplatan demo aplikacije.
Iskoristi ponudu:
Samo u oktobru: konsultacije na bilo koju temu za samo 5000 dinara
Sta radimo kada otvaramo izdvojenu poslovnu jedinicu (druga sifra delatnosti).
Da li se sve pise u jednu KPO knjigu? Ili idu 2 KPO knjige?
Sediste radi samo s pravnim licima, pretezna delatnost, samo fakture (obicne)
Izdvojena jedinica, kuca fiskalne racune svima (druga sifra delatnosti)
Vodite odvojene KPO knjige, ali za limite gledate ukupan prihod.
Šta na kraju radimo sa KPO knjigom? Da li je štampamo i potpisujemo, ili čuvamo elektronski potpisanu, ili samo čuvamo elektronski bez neophodnog potpisa?
Unapred hvala!
Ako se vodi elektronski čuva se u elektornskom obliku, osim ako Poreska uprava ne traži da se dostavi u štampanom obliku.