Šta nam donosi Nova godina? Pored poslovnih planova i novih uspeha tu su i neke važne izmene regulative koje utiču na tvoje poslovanje. Da budeš u toku prenosimo glavne novine koje se odnose na tvoje obaveze.
1. Novi rok i način plaćanja eko takse
Izmenama Zakona o naknadama za korišćenje prirodnih dobara prijave za eko taksu će se, umesto do 31.07, podnositi do 30.04. za tekuću godinu.
Ukoliko biraš da eko taksu plaćaš na rate, treba da znaš da će one od sledeće godine biti tromesečne umesto mesečne. Drugim rečima, rate za eko taksu će se plaćati na kvartalnom nivou.
Planiraš „zamrzavanje“ ili „odmtzavanje“ radnje? U obavezi si da podneseš prijavu Lokalnoj poreskoj administraciji (LPA) u roku od 15 dana kako bi se pravilno utvrdio iznos naknade.
Podsetimo se, plaćanju eko takse podležu sva privredna društva, preduzetnici i udruženja. Ukoliko ti je potrebna pomoć oko podnošenja prijave, piši nam na office@pausal.rs.
2. Obavezno kreiranje eSandučića za obaveštenja
Ministarstvo privrede i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu su najavili da će od 3. januara 2024. godine kreirati jedinstveni elektronski sandučić (eSanduče) na portalu eUprava svim privrednim društvima koja to nisu uradila samostalno.
Naime članom 21 Zakona o privrednim društvima propisano je da je privredno društvo dužno da se registruje kao korisnik usluga elektronske uprave radi dostavljanja elektronskih dokumenata u Jedinstveni elektronski sandučić. Ova obaveza se odnosi i na preduzetnike.
Korisnici usluga elektronske uprave će dobijati obaveštenja o prispeću elektronskog dokumenta u eSanduče na prijavljenu adresu elektronske pošte. Zatim se dokument može preuzeti u bilo kom trenutku.
Ako pak želiš da iskoristiš vreme do Nove godine i da samostalno kreiraš eSanduče, uputstvo ćeš naći na našem blogu. Preduslov jeste da u Registru privredih subjekta APR imaš prijavljenu adresu elektronske pošte.
3. Elektronsko arhiviranje: izmene regulative
Od 1. januara 2024. godine počinje primena Uredbe o zahtevima i procedurama za čuvanje arhivske građe u elektronskom obliku odnosno eArhiva.
Podsetimo se, Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti predviđa mogućnost čuvanja dokumentacije u elektronskom obliku. Za javni sektor se uvodi eArhiv kao obavezni softver. Pak subjekti privatnog sektora imaju izbor da li da svoju dokumentaciju arhiviraju u elektronskoj ili papirnoj formi.
Šta je potrebno da znaš ako biraš elektronsko čuvanje dokumentacije?
- Privredni subjekti koji poseduju elektronska dokumenta imaće obavezu pouzdanog čuvanja.
Imaš na raspolaganju dve opcije:
– Plaćeno rešenje – angažovanje druge firme – pružaoca usluge kvalifikovanog elektronskog čuvanja dokumenata.
– Neplaćeno rešenje – dokumente možeš pouzdano čuvati (elektronski arhivirati) samostalno uz pomoćni softvera za tu namenu. Međutim, zakonom nije definisano koji su potencijani softveri dozvoljeni za korišćenje.
- Privredni subjekti neće morati da čuvaju dokumenta u elektronskom obliku, ako se ona već čuvaju kod nekog državnog organa ili organizacije.
To obuhvata dokumentaciju koja se kreira na portalima kao što su SEF, ePorezi, CROSO i sl. To znači da će elektronske fakture koje šalješ preko SEF-a, poreske prijave, finansijski izveštaji, prijave zaposlenih biti sačuvani u eArhivu i ne moraš dodatno da ih čuvaš. Međutim važno je da imaš u vidu da će ovo važiti tek od trenutka kada će eArhiv biti aktivan.
- Biće izmenjena lista i šifarnik kategorija arhivske građe sa rokovima čuvanja, za javna preuzeća.
U toku je izrada nove liste kategorija koja ce vaziti za javni sektor. Preporuka je da i privatne firme primenjuju novu listu kategorija kad bude dostupna.
I dalje je ostalo otvoreno pitanje da li preduzetnici imaju obavezu vođenja arhivske knjige. Dodatna zabuna uneta je nakon što se Istorijski arhiv Beograda pozvao na Mišljenje Ministarstva kulture i informisanja kojim je konstatovano da preduzetnici za sada ne moraju da dostavljaju Arhivu normativna akta. Na isti zaključak upućuje to što ne postoje definisane kaznene odredbe za preduzetnike u Zakonu o arhivskoj građi.
Ipak, prema našem shvatanju, iz zakonskih odredbi ne proizlazi da preduzetnici mogu da se oslobode obaveze da dostave nadležnom arhivu normativna akta i prepis arhivske knjige. Zbog toga je naša preporuka da pogledaš koji je arhiv nadležan za tebe i da proveriš sa njim da li imaš obavezu dostavljanja normativnih akata i arhivske knjige. Detaljnije o ovoj problematici možeš pročitati u našoj objavi.
4. Novi iznosi minimalne cene rada, neoporezivog iznosa zarade i najniže osnovice doprinosa
Od naredne godine neoporezivi iznos zarade će biti 25.000 dinara, minimalna osnovica za doprinose 40.143 dinara. Dodatno, cena radnog sata povecava se na 271 dinar (minimalna zarada u zavisnosti od broja sati biće između 43.360 i 49.864 dinara).
Ove brojke su značajne za knjigaše i za paušalce koji imaju radnike i obavezu da vrše obračun zarada. Uzgred, i za obračun zarada možeš da nam se javiš na office@pausal.rs 🙂
👉Ako si korisnik aplikacije Pausal.rs, možeš da budeš siguran/na da ćemo te uvek na vreme obavestiti o promenama regulative koje se odnose na tvoje poslovanje 🙂
