Šta moram da znam kao paušalac

Jedna od glavnih prednosti paušalno oporezovanog preduzetnika, tj. paušalca, jeste olakšano poslovanje. Paušalac ne vodi poslovne knjige i ne predaje godišnje bilanse, a samim tim nisu mu ni potrebne usluge knjigovođe. Toliko je olakšano da je on potpuno sposoban da sam reguliše svoje obaveze, naravno ako zna koje su 🙂

Pa hajde da predjemo neke najbitnije stavke koje svaki paušalac mora da zna:

 

Izdavanje faktura

 

Faktura, tj. račun, se izdaje svakom kupcu za pruženu uslugu. Svaki paušalac je u obavezi da ima ,,pokriće” za svaki priliv novca na račun, bilo domaći, devizni, PayPal, Payoneer – što je odgovarajuća faktura.

 

Kada se izvrši određena usluga, kreira se faktura sa odgovarajućim datumom i cenom, koja se zatim šalje kupcu i na osnovu koje on vrši plaćanje za primljenu uslugu.

Faktura može biti u fizičkom ili digitalnom obliku. U kom god da je obliku, ona mora sadržati propisane elemente Zakonom o porezu na dodatu vrednost (član 42.).

Ukoliko je faktura u fizičkom obliku, ona mora sadržati potpis i pečat. Međutim ako je u elektronskom obliku, ili se iz fizičkog oblika prenosi u elektronski, dovoljno je da sadrži identifikacionu oznaku i tada je potpuno važeća bez potpisa i pečata.

 

Vođenje KPO knjige

 

Svaka od ovih izdatih faktura se unosi u KPO knjigu, tj. Knjigu paušalno oporezovanih obveznika. Ona služi za praćenje prometa, odnosno evidenciju celokupnog ostvarenog prihoda.

Kao i faktura, može biti u elektronskom ili papirnom obliku i naravno mora sadržati propisane elemente (član 7.).

Ukoliko je u fizičkom obliku, tada se kupuje u knjižari i zatim overava u nadležnoj Poreskoj upravi, nakon čega je spremna za popunjavanje. Ako se ova knjiga vodi elektronski, nije potrebno nikakvo prethodno overavanje, samo je neophodno da sadrži sve elemente. Čak se i na sajtu Poreske uprave može naći primer vođenja KPO knjige.

 

Praćenje limita

 

KPO knjiga je, pored toga što je obavezna, korisna i radi praćenja limita, u čijim okvirima paušalac mora biti da bi zadržao svoj status.

Postoje dva limita koje je potrebno pratiti – limit od 6 miliona dinara i limit od 8 miliona dinara.

Ukoliko se bilo koji od ova dva limita prekorači, gubi se pravo na paušalno oporezivanje i preduzetnik je u obavezi da odluči kako će se na dalje oporezivati i u skladu sa time podnese prijavu. Ovo pravo se može povratiti podnošenjem zahteva za paušalno oporezivanje, svake godine u novembru, ili zatvaranjem agencije i ponovnom registracijom.

 

Plaćanje poreza i doprinosa

 

Paušalac je dobio naziv na osnovu paušalnog oporezivanja, što u suštini znači da su njegove obaveze prema državi fiksne. Jedina plaćanja koja on vrši jesu za porez i doprinose i to čini svakog meseca, na osnovu izdatog poreskog rešenja za tekuću godinu.

Ove obaveze obuhvataju porez na prihod od samostalne delatnosti, doprinos za PIO (penzijsko i invalidsko osiguranje), doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za nezaposlenost.

U skladu sa ovime, on ostvaruje sva prava kao i regularno zaposleno lice, kao što su zdravstveno osiguranje i pravo na penziju.

Napomena: Penzija se ne obračunava na osnovu prihoda niti na osnovu plate, kako paušalac nema platu, već na osnovu poreske osnovice koja je propisana poreskim rešenjem i na osnovu koje se i obračunavaju obaveze prema državi.

 

24 comments

  1. Da li paušalac može biti lice koje radi za stranog poslodavca kao davaoc usluga preko interneta i kako se oporezuje prihod na te usluge pošto poslodavac ne traži fakturu već plaća po ugovoru gde iznosi variraju. Navodno to stada u IT grupu delatnosti.Hvala unapred.

    1. Paušalac može da sarađuje sa ino klijentom, kao i da pruža usluge putem interneta. Što se tiče poreza i doprinosa, princip je isti kao kod svakog paušalca – porez i doprinosi se plaćaju na osnovu poreskog rešenja, prihod ni na koji način ne utiče na porez. Kada je u pitanju saradnja, ukoliko je u pitanju klijent sa kojim redovno sarađujete, svakako morate imati ugovor. Ali takođe, morate i kreirati fakturu za svaki taj projekat, bilo na mesečnom, tromesečnom ili nekom drugom nivou – svaki priliv novca mora pratiti faktura, kao dokaz za taj priliv novca.

  2. Postovani,

    Ukoliko planiram saradnju sa firmom iz amerike i preduzetnik sam, imam svoju agenciju vec godinu dana, na koji nacin ja mogu da primam uplate od te firme? Sa li moram da imam devizni racun pa da uplate idu direktno od banke do banke ili mogu da koristim PayPal etc. Takodje, da li po nasem zakonu ja moram da imam odredjene klauzule u ugovoru koji mi ta firma salje? Fakture cu izdavati mesecno, pretpostavljam na isti nacin kao i da saradjujem sa domacom firmom.

    Unapred hvala

    1. Možete slobodno saradjivati sa ino kompanijama i primati uplate bilo direktno na devizni račun bilo na PayPal ili Payoneer – vama svakako treba devizni račun kako biste mogli da uplate sa PayPal-a ili Payoneer-a prebacite na svoj račun jer ne možete devize direktno prebacivati na dinarski račun. Možda će vam značiti i naš tekst na ovu temu – Kako u Srbiji koristiti PayPal i Payoneer.
      Što se tiče ugovora, tako je, svaka saradnja sa firmom koja obuhvata izdavanje više od jedne fakture bi trebalo da ima ugovor koji je definiše. Ne postoje specifične klauzule koje je potrebno da ovaj ugovor sadrži, međutim postoje neke koje je poželjno da se nalaze u ugovoru radi dobijanja stambenog kredita u banci, što možete pročitati u našem tekstu – Dugoročni krediti su i za paušalce. Ako vam je potreban primer ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, slobodno nam se javite na office@pausal.rs kako bismo vam ga poslali.

  3. Postovani, zamolila bih vas za informaciju da li je pausalac duzan da po zavrsetku godine dostavi KPO poreskoj na uvid? Hvala vam unapred

  4. Postovani,

    Ukoliko fakturisem stranom klijentu u EUR kako to upisujem u KPO knjigu? Da li upisujem RSD po srednjem kursu na dan uplate ili na dan fakturisanja ili ostavljam EUR?

    Hvala

    1. Miloše, u KPO knjigu se unose samo iznosi u RSD, tako da kada su u pitanju ino fakture, u KPO knjigu upisujete iznos fakture u RSD po srednjem kursu NBS-a na dan fakturisanja.

  5. Nepaznjom sam prebacio limit od 8 miliona. Ne bih da prelazim na pdv. Koje su mi opcije. Da li poresko zaista moze da utvrdi da sam probio limit ?
    Hvala

    1. Ukoliko ste prešli limit, jedina opcija jeste da uđete u sistem PDV-a i gubite status paušalca. Poreska uprava će videti da ste prešli limit kada primite ovaj prihod – vi ste u obavezi da čim pređete limit počnete da na narednim fakturama obračunavate PDV.
      Međutim, imajte u vidu da se u limit ne računa dodatno devizni priliv – najbolje bi bilo da nam pošaljete KPO knjigu, na office@pausal.rs, da proverimo da li je sve okej i da li ste zaista probili limit.

  6. Nepaznjom sam premasio limit od 8 mil rsd. Da li ce pomoci zatvaranje pausalne agencije i otvaranje nove na novoj adresi (u istoj opstini) sa drugim imenom.

    Hvala

    1. Tehnički, vi imate potpuno pravo da zatvorite paušalnu agenciju i otvorite novu.
      Međutim, imajte u vidu da to nije potpuno ispravno, Poreska uprava sve to prati i da će najverovatnije izvršiti neku kontrolu ukoliko budete zatvarali i otvarali agenciju kada pređete limit.

  7. Poštovana,
    da li se u KPO knjigu unosi izdata faktura i datum izdavanja ili uplata koja je izvršena po istoj? Ako sam izdala fakturu na npr 10.000 dinara 01.03, a ona mi je uplaćena u 2 rate po 5000 dinara npr 05.03 i 10.03., da li u KPO unosim samo fakturu ili obe uplate po toj fakturi?
    Hvala najlepse

    1. U KPO knjigu unosite svaku izdatu fakturu sa datumom izdavanja, jer se prihodovanje agencije računa po izdatim fakturama.
      Prema ovom primeru, unosite u KPO knjigu fakturu sa datumom 01.03. i iznosom 10.000 din.

  8. Postovani, nije mi najjasnije vasa recenica o probijanju limita od 8000000rsd. Citiram :“ Poreska uprava će videti da ste prešli limit kada primite ovaj prihod – vi ste u obavezi da čim pređete limit počnete da na narednim fakturama obračunavate PDV.
    Međutim, imajte u vidu da se u limit ne računa dodatno devizni priliv „. Sta mislite pod time da se u limit ne racuna dodatno devizni priliv? Hvala puno.

    1. Draga Milice, probaću da objasnim malo jasnije. Kad banka pošalje Poreskoj upravi promet po računu, ona šalje promet i na deviznom i na dinarskom računu. Često se desi da Poreska uprava ne vidi kada ste izvršili konverziju, pa posmatraju i devizni priliv i konverziju tog deviznog priliva kao dve odvojena priliva novca. U ovim situacijama izgleda kao da ste prešli limit, a zapravo je obračunat dupli prihod. U tom slučaju možete svom inspektoru pokazati KPO knjigu na osnovu čega će imati uvid u vaše realno stanje.
      Dakle, u limit se ne računa dodatno devizni priliv – odnosno devizni priliv i njegova konverzija se ne posmatraju kao dva odvojena prihoda.

    1. Draga Svetlana, ako ste izdali fakturu za tu uplatu, onda je potrebno da je stornirate (u tom slučaju biće obe fakture u KPO knjizi) i vratite novac. Ukoliko niste izdali fakturu, npr. greškom su vam uplatili dupli iznos, možete samo vratiti novac. Za povrat novca možete koristiti nalog za prenos i šifru 221, a u svrsi plaćanja možete navesti da je u pitanju povrat pogrešno uplaćenih sredstava.

  9. Postovani,

    Na predracunu i racunu koji cu poslati svojim kupcima, da li je potrebno napisati i neku napomenu zasto na racunu nema uracunatog PDV-a? I ako treba, sta tacno treba napisati?

    Predpostavljam da se pozivamo na odredjene zakone, ali ako biste mi resili to pitanje.

    Hvala unapred.

    1. Dragi Nikola, potrebno je da napišete da niste u sistemu PDV-a, ali ne morate se pozivati na član zakona, dovoljno je da napišete napomenu o poreskom rešenju – Poreski obveznik nije u sistemu PDV-a.

  10. Poštovana Sonja,
    Molim Vas za informaciju, može li preduzetnik (paušalac) imati i više (konkretno 2) delatnosti (radnje) registrovane na svoje ime? Ako može, smatra li se i druga delatnost osnovnom, ili je u pitanju dopunska delatnost (iz radnog odnosa)?

    Uz pozdrav, unapred zahvalan

    Stevan

    1. Dragi Stevane, preduzetnik može imati samo jednu radnju registrovanu na svoje ime i ona može biti registrovana samo na jednu delatnost. Kada se govori o dopunskoj ili osnovnoj delatnosti, misli se više na to kako se delatnost obavlja (odnosno da li je iz radnog odnosa ili nije), a ne na samu šifru delatnosti. Skrenula bih vam pažnju da imate pravo da fakturišete i usluge iz drugih delatnosti ukoliko su i one paušalno oporezive i ukoliko prihodi od tih usluga obuhvataju do 49% ukupnih prihoda.

  11. Postovana Sonja,

    Prosle godine sam registrovao pausalnu agenciju i prva uplata (te 2018. godine) je bila INO uplata jedne kompanije za odredjene usluge. Nisam tada poslao fakturu toj kompaniji i upisao ovaj prihod u KPO knjigu jer nisam znao da treba. Nakon toga imao sam razne druge uplate i za sve ove uplate slao sam fakture i upisivao u KPO knjigu. Moje pitanje je da li da sad (2019. godine, godinu dana kasnije) posaljem ovoj kompaniji fakturu i naknadno upisem u KPO knjigu ili sam to trebao da uradim prosle godine? Takodje ako sada saljem fakturu da li da je stavim na datum od prosle godine kada je bila uplata?

    Hvala

    1. Dragi Ivane,

      Iako nije ispravno, jedino što sada možete da uradite je da kreirate fakturu sa datumom uplate u prošloj godini i da upišete prihod u KPO knjigu za 2018. godinu jer ste tad i ostvarili taj prihod. U slučaju kontrole, verujem da će Poreska uprava imati razumevanja ako im objasnite situaciju i naravno ukoliko taj prihod nije uticao na limite paušalnog oporezivanja.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *